Источно Сарајево је израсло тихо, из потребе човјека да ишчупане коријене поново повеже са земљом и негдје остане. Да нешто сачува и некоме припада.

Источно Сарајево израсло је из судбина људи који су, кренувши у неизвјесност и бесповрат, на празном простору подизали град који је дубљи од камена од којег је сазидан.

И зато овај град нису најприје чиниле зграде, него имена. Људи који су живјели скромно, у тишини стварали, учили друге и тихо вјеровали да сваки њихов труд има смисла, чак и онда када га нико не чује и не види.

Данас њихова имена носе улице које причају о човјеку, дјелима, времену и вриједностима које су надживјеле и њега и вријеме у којем је живио.

Управо зато покрећемо серију текстова посвећену знаменитим личностима чија имена живе на картама Источног Сарајева. Сваким новим текстом враћамо им живот и подсјећамо на вриједности које су носили и чувамо од заборава оно што је дио нашег заједничког насљеђа.

Зоран Цвијетић – пионир безбједносних структура Републике Српске

Зоран Цвијетић, рођен 29. априла 1962. године, свој радни и јавни ангажман посветио је подручју Романије и Сарајевско-романијске регије.

Прије ратних дешавања обављао је дужност начелника Станице јавне безбједности Соколац. Са почетком Одбрамбено-отаџбинског рата 1992. године именован је за начелника Центра јавне безбједности Српско Сарајево, гдје је имао значајну улогу у организацији и успостављању система јавне безбједности.

Касније је постављен за начелника Центра служби безбједности Сарајево, који је у то вријеме покривао широко подручје, од Србиња (данашње Фоче), Вишеграда и Зворника, па све до Бијељине.

Као први министар унутрашњих послова Српске аутономне области Романија учествовао је у постављању темеља институције која ће касније израсти у Министарство унутрашњих послова Републике Српске.

У времену сложених безбједносних изазова био је дио тима који је радио на формирању организационе структуре, кадровском јачању и успостављању функционалног система безбједности.

Зоран Цвијетић - Један од оснивача Српске демократске странке

Цвијетић је био и један од најистакнутијих представника политичког организовања српског народа на простору Романије и Гласинца почетком деведесетих година. Налазио се у најужем кругу оснивача Српска демократска странка за ово подручје, био је члан Иницијативног одбора, потом члан првог Општинског одбора странке и потпредсједник Општинског одбора.

Посљедњи дан Зорана Цвијетића

„Саборци и сарадници памте га као човјека изузетне одлучности и принципијелности, који је у најтежим тренуцима знао да донесе смирену и одговорну одлуку“

Начелник Сарајевско-романијско-бирчанског центра служби безбједности Зоран Цвијетић је 11. јануара 1994. године у Лукавици погођен снајперским хицима припадника такозване Армије БиХ са брда Мојмило.

Био је ожењен, а иза њега су остали супруга Бранка и син Сергеј.

На мјесту његове погибије подигнуто је спомен-обиљежје, које се налази у близини Електротехничког факултета Универзитет у Источном Сарајеву у Источном Новом Сарајеву.

Фото: katera.news

За свој допринос и жртву одликован је Орденом Карађорђеве звијезде Републике Српске.

Цвијетић је сахрањен на гробљу у Сокоцу.

Његово име остаће уписано међу 782 погинула припадника Министарства унутрашњих послова који су дали животе за стварање Републике Српске.

Улица Зорана Цвијетића у Источном Новом Сарајеву

У Општини Источно Ново Сарајево једна улица носи име Зорана Цвијетића.

Улица Зорана Цвијетића простире се од Завод за уџбенике и наставна средства Источно Сарајево до Улице војводе Радомира Путника, чиме овај дио општине чува сјећање на једног од оснивача безбједносних структура Републике Српске.

Овим чином локална заједница одала је почаст човјеку који је дао значајан допринос организацији система унутрашњих послова у ратном периоду, те положио живот обављајући своју дужност.