Редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду др Александар Бауцал врло често и отворено говори о проблемима у српском образовању.

Др Бауцал предаје на предметима из области развојне психологије и психологије образовања, а у свом гостовању у подкасту "Агеласт" говорио је и о вjечито актуелној теми оцjењивања.

Том приликом открио је да је радио истраживање током којег је покушао да дође до одговора на питање када то ученици и студенти лоше оцjене приписују својој одговорности, а када то виде као „кривицу“ наставника.

- Мени је било врло интересантно да осетим, да уочим ту разлику када ученици који немају добре оцене из неког предмета то адресирају као проблем наставника, а када им то делује као нешто најнормалније – не знам довољно за вишу оцену и то је то. Оно што обично прави разлику су два елемента. Један је постојање неких јасних критеријума, а други квалитет односа са наставником – казао је овај професор.

Ако ученици имају позитиван однос с наставником и јасна су им мjерила због чега је неко добио пет, четири, ако виде ту разлику, они то не виде као неправду, тврди др Бауцал.

- С друге стране, ако у својој перцепцији наставника доживе као дистанцираног, ако он никад није објаснио због чега је неко добио пет, четири или три, а нарочито ако су то неки комплекснији начини оцењивања, где се не може као у математици егзактно на основу броја тачно решених задатака дати и оцена, онда они то доживе као неправду. Наставник нас не разуме, наставник је овакав, онакав. Али ученици неће тако реаговати ако им је јасно и ако постоји комуникација и то нам показује да је решење проблема заправо у промени односа између наставника и ученика  – истакао је проф. Бауцал.

Он каже да би баш због таквих ситуација наставницима помогло када би постојали неки стандарди шта се очекује за пет, за четири, за три…

- Јер наставник у једној школи не може знати шта знају ученици у другој, него само шта знају његови ученици. Он ће можда за најбољег ученика рећи добро, ти ми највише знаш, то је пет, онај неко други има четири итд. – објашњава овај професор .

Др Александар Бауцал каже да постоји и још један додатни проблем са оцjенама који се не спомиње често, а то је велика корелација између оцjена.

- Ако знаш једну оцену из неког предмета код ученика, ти мање или више знаш све његове оцене. То значи да је нама, у ствари, ученик добар, врлодобар или одличан. Дошли смо до тога да оцена представља мерило квалитета људског бића. И то је јако погрешно. Ако оцена постане ТО, онда је ту борба на живот и смрт. Јер ако ти немаш све петице, систем ти је на свој начин рекао да ти као особа ниси вредан – казао је професор Бауцал.