Пронађено је непознатих 27 страница писама краља Милана Обреновића Александру Обреновићу, која ће промијенити поглед на српску историју, а писма се налазе у Кутку породице Обреновић, који је направљен у Удружењу за културу, умјетност и међународну сарадњу "Адлигат".

Виктор Лазић, предсједник Удружења "Адлигат", истакао је да је ријеч о изузетним артефактима.

"Отац, бивши краљ, подучава сина, садашњег краља, како да влада, даје му информације како тајно да набавља наоружање, а то је оружје које ће касније прославити српску војску у Балканским ратовима и у Првом светском рату. Краљ Милан пише из Беча 1897. године, на изванредном француском језику. Занимљиво је да на једном месту бивши краљ предвиђа скору пропаст Србије, а повремено и оштро критикује понашање краљице Наталије и Николе Пашића", каже Лазић.

Замјеник управника Универзитетске библиотеке "Светозар Марковић" и један од најбољих српских експерата за дигитализацију Адам Софронијевић, био је координатор набавке писама и задужен је за њихову дигитализацију.

-Писма су набављена ван земље, усред пандемије вируса корона, па је био прави подвиг спровести овакву акцију. Захваљујемо Милошу Јанковићу и Стеванки Чешљаров, који су правовремено, у доба највеће кризе, пружили неопходну подршку да ова писма стигну у земљу. Сада је на реду њихова дигитализација, а планирамо да урадимо и дигитални модел те препознавање рукописа краља Милана на основу текста ових писама- каже Софронијевић.

Објашњава да то значи да ће сваки сљедећи краљев рукопис рачунари моћи аутоматски да препознају међу стотинама хиљада различитих страница, чак иако не постоји други доказ да се заиста ради о краљевом рукопису.

-Са научне тачке гледишта, већ само то овим писмима даје огроман значај- казао је Софронијевић.

За верификацију аутентичности и значаја писама новинари су се обратили Сузани Рајић, шефу Катедре за историју српског народа у новом вијеку Филозофског факултета у Београду:

-Писма су од прворазредног значаја и свакако ће утицати на поимање српске историје крајем 19. века и на то како доживљавамо краља Милана. Писма су непозната и аутентична. Велика је ствар што су сада доступна јавности. У њима краљ Милан излаже читав државно-политички програм свом сину, подучава га како би требало да поступа у владању, открива му тајне које је сазнао у владарским и дипломатским круговима Беча и саветује га како да наоружа Србију пред велике промене које долазе у Европи- каже Рајић.

Удружење "Адлигат" планира да се обрати најстручнијим научним институцијама у земљи како би писма добила научну обраду и ушла у корпус знања српског народа о сопственој прошлости. Планирано је њихово објављивање у форми монографије.

У Кутку породице Обреновић у Удружењу "Адлигат" могу се видјети гардеробер и тоалетни сто са столицама краљице Наталије Обреновић, први познати рукопис петогодишњег кнеза Михаила Обреновића и књиге из кнежеве личне библиотеке, штап краља Милана и многи други предмети.

Афере, боемски живот и склоност пороцима краља Милана

Упркос бројним политичким дешавањима и историјским догађајима који су обиљежили његову владавину, краљ Милан Обреновић остао је запамћен по бурним љубавним авантурама, завођењу мајке чувеног Винстона Черчила, аферама, боемском животу и склоности пороцима.

Милан Обреновић постао је владар Србије са само 14 година, након што је кнез Михаило Обреновић убијен у Кошутњаку. За његове власти Србија је постала краљевина, почело је стварање политичких партија у земљи, догодила се Тимочка буна након што је разоружао народ, избјегао је бар два атентата, "Теразијска бомба" у Београду и "Смедеревски смештај" у Смедереву, а умало је и Србију продао Аустрији.

Милан Обреновић био је најљепши српски владар. Стасит, лијепих и правилних црта лица, живих очију, али са увученом и танком горњом усном и истуреном брадом, што му је, у вријеме срџбе, давало лик ћудљивог владара. Када је умро у Бечу 1901, доктор Палтауф, професор универзитета, који је балсамовао тијело Обреновића, изјавио је да "никада није видио пластичније и правилније развијено тијело. Краљ Милан био би, вели "савршен модел за најлепшу мермерну статуу".

Живот краља Милана био је буран. Многи политички догађаји и учестале љубавне авантуре смјењивали су се невјероватном брзином.

Савременици су запазили да је краљ Милан био у љубави сентименталан. Владан Ђорђевић, краљев лични љекар, примијетио је: "Милан беше скоро до бојажљивости уздржљив према женама, али где је видео само мало топлије осећање према себи, тамо је онда целом душом остајао ухваћен." Жив и бујна темперамента, краљ Милан упуштао се у љубавне везе са пуно страсти.

Због љубавних авантура дошао је у буран сукоб са својом супругом краљицом Наталијом. Ипак, историчари биљеже да је она била једина љубав његовог живота.

Колико је љубав била јака, потврђује и то што се њом оженио без мираза, али осим почетних страсти, мало је шта функционисало у њиховој вези. Разликовали су се и по људским особинама, али и по политичким стремљењима. Растајали су се у више наврата, да би се званично развели тек 1888. године, тринаест година након вјенчања.

Милан Обреновић умро је 11. фебруара 1901, у 47. години.

Његов син Александар Обреновић био је краљ Србије од 1889. до 1903.

Дошао је на пријесто врло млад (са свега 13 година), након необјашњене абдикације свога оца Милана, који је у то доба имао свега 34 године. У доби од 16 година Александар самог себе проглашава пунољетним и преузима власт из руку своје мајке Наталије (с којом је његов отац краљ Милан био у великој завади). У љето 1900. године краљ Александар ненадано објављује заруке са 12 година старијом удовицом Драгом Машин, а породица се јако противила таквом необичном потезу младог краља.