У Добровољачкој улици у Сарајеву припадници "Зелених беретки" и Територијалне одбране БиХ су, према наредбама члана Предсједништва БиХ Ејупа Ганића, на данашњи дан 1992. године напале колону возила ЈНА која је, према договору Алије Изетбеговића и Унпрофора, напуштала тадашњу Другу војну област.

Нападом у Добровољачкој улици на колону ЈНА, која се почетком маја 1992. године мирно повлачила из Сарајева према споразуму и уз гаранцију мировних снага УН на челу са генералом Луисом Мекензијем, руководили су тадашњи члан Предсједништва БиХ Ејуп Ганић и руководство такозване РБиХ.

Телевизијске станице емитовале су снимке на којима су се видјела угљенисана тијела војника код сарајевске Скендерије.

Иако је за безбједност војника гарантовао тадашњи предсједник Предсједништва БиХ Алија Изетбеговић, колона ЈНА није безбједно изашла из Сарајева, већ је прекинута и нападнута.

За само неколико дана мучки су убијена 42 припадника ЈНА, 71 је рањен, док их је 207 заробљено. Први напад је извршен 2. маја нападом на Дом ЈНА, а све касарне ЈНА у овом граду биле су блокиране и под опсадом муслиманских паравојних снага, које су им искључиле струју, воду и телефон.

Биланс крвавог пира износи 42 убијена војника и цивила, и то у Дому ЈНА један, команди Друге војне области двоје, Радничком универзитету "Ђуро Ђаковић" три, на Скендерији 14, Добровољачкој улици девет, а на другим локацијама у Сарајеву 13.

Према националном саставу, убијена су 32 Србина, шест Хрвата, два муслимана и два Албанца, од којих 10 официра, 28 војника и четири грађанска лица која су радила у ЈНА.

У свим досадашњим извјештајима Тужилаштву БиХ, Министарство унутрашњих послова /МУП/ Републике Српске наводило је да напади 2. и 3. маја 1992. на објекте и припаднике ЈНА, посебно у Добровољачкој улици представљају кривично дјело ратног злочина против цивилног становништва, рањених и болесних, ратних заробљеника, противправног убијања и рањавања непријатеља, као и повреде закона и обичаја рата, који је потом прерастао у безочни, нехумани и планирани атак муслиманских паравојних јединица на чланове породица војника, официра и грађанских лица у ЈНА.

Према сазнањима и доказима којима располаже МУП Српске, након стравичног злочина почињеног 2. и 3. маја 1992. године над припадницима ЈНА у Сарајеву, припадници "Зелених беретки", "Патриотске лиге", "Бисера" и других озлоглашених паравојних муслиманских јединица отпочели су прогон њихових породица, тако што су им дјецу и супруге насилно отимали из сарајевских станова, да би их потом уцјењивали и размјењивали с циљем стварања атмосфере страха и панике међу Србима почетком рата у Сарајеву.

Обимне истражне радње МУП-а Српске резултирале су извјештајем од 45 страница, а у 122 прилога уз извјештај Тужилаштву достављено је 117 докумената са око 470 страница, три фоно записа - аудио-касете, два компакт диска са пресретнутим разговорима и два видео-записа, који доказују постојање наведених кривичних дјела и непосредно учешће поменутих осумњичених лица, а посебно генерала Јована Дивјака у њиховом извршавању.

Нажалост, правосуђе БиХ остало је нијемо на ове доказе и примједбе српске стране да је у Сарајеву током рата постојало 126 логора, као и да је око 3.200 цивила српске националности страдало у том граду.

Тужилаштво БиХ је тек 2022. године подигло оптужницу против 10 лица у предмету „Добровољачка“ за злочине над припадницима ЈНА почињене у Добровољачкој улици.