Грађани Црне Горе вечерас су блокирали саобраћај у више општина у знак противљења формирању Владе са партнерима некадашње владајуће Демократске партије социјалиста без коалиције "За будућност Црне Горе".

Блокаде организује група "Одбрана изборне воље", која за сада има 20.000 чланова, а на више локација истакнут је транспарент: "Издаја се не прашта".

Окупљени грађани у Подгорици блокирали су саобраћај на кружном току на Златици, а ауто-колона је кренула ка граду.

Велики број људи окупио се и у Никшићу одакле је са Трга Шака Петровића кренула ауто-колона, којом, како кажу, желе да пошаљу поруку мандатару Милојку Спајићу да неће дозволити прекрајање изборне воље грађана.

Саобраћај у Будви блокиран је на кружном току, на улазу у град, а међу окупљенима је предсједник Скупштине општине Никола Јовановић.

Грађани су поновили раније захтјеве, међу којима траже да предсједник Црне Горе Јаков Милатовић одузме улогу мандатара лидеру ПЕС-а Милојку Спајићу, као и да се грађани укључе у преговоре о влади.

Група грађана блокирала је магистрални пут Бијело Поље-Беране-Подгорица, на кружном току у мјесту Рибаревине, под блокадом је трајектно пристаниште у Лепетанима, прилаз локалном путу Тиват-Прчањ-Котор.

Међу окупљенима су предсједници општинских одбора Нове српске демократије из Тивта Миљан Марковић и Котора Владимир Потпара.

Поводом објава на друштвеним мрежама да ће доћи до ауто-колона, из Управе полиције су навели да ће снимати сва непријављена јавна окупљања.

Вршилац дужности директора Управе полиције Никола Терзић апеловао је да учесници ауто-колона воде рачуна шта раде, истакавши да полиција предузима све мјере и радње у складу са својим овлаштењима.

- Нека добро преиспитају своје понашање јер немојте да нас онда изненаде сва она лица која буду процесурана у односу на одређена кривична дјела - рекао је Терзић.

Он је додао да нема ништа против тога да се слободно искаже незадовољство било којим политичким одлукама, али сматра да се не смију угрожавати права грађана који, усљед таквих блокада, не могу да уживају основна људска права.