Протојереј Данило Дангубић: Смирење

08.08.2019. 19:37
0

Наиђе тако неко вријеме и неки животни метеж, у нама и око нас, када сумња замијени сваку нашу намјеру и покрет. То су они периоди у животу када највише и најтемељније лажемо и тражимо изговоре. Обмањујемо себе и друге и треће, па онда опет себе и све тако у круг. Затворимо се у свој зачарани круг и ослањамо се на своје (не)моћи иако знамо да су нас баш те (не)моћи и довеле до патње.

Прва и највећа, најтежа и најболнија блокада тада јесте она према Животодавцу. Њему не дозвољавамо да приђе, а на сва звона од Њега тражимо помоћ. Не само помоћ, тражимо и очекујемо признања за наш трајан допринос правди на космичком плану.

Уствари, ми не тражимо од Њега просто помоћ и награду, ми "захтјевамо" да Он одмах остави своје планове и промисле и хитно се ангажује на послу који смо ми започели и планирали, а све по поретку који смо ми одредили и установили и у циљевима које смо ми небу и земљи поставили.

У тим ситуацијама "најтеже је бити Бог". Најтеже је бити отац, оно биће које "не може" да не воли, а које јасно види хипертрофију нереда у егзистенцији једног Његовог створа у кога је Он исповиједио вјеру приликом "привођења из небића у биће".

Агонија расте, демони се поигравају, ратови се отварају на све стране, безнађе и неправда одасвуд, а СМИРЕЊА ни у фрагментима. А баш СМИРЕЊЕ, у претпоставци за Божији десант у наш живот, носи више поена него сваки метак и наш претрајани бол. Све што смо претрпјели и изнијели уствари се изражава и мјери јединицом званом СМИРЕЊЕ.

Ако се не смиримо, Онај који воли, Онај који једини може да интервенише на добро, без Кога "ништа не можемо чинити" (Јн.15,5) "онеспособљен" је јер у нама нема особине која носи Његове црте Лица. Како да се умијеша у борбу, и то на нашој страни, кад нема гдје у нашим срцима "главу склонити", кад нема "радну визу" за улазак у зону немира, сујете и самопрокламованог херојства.

Он по својој свемоћи вјероватно има безброј начина и шанси да реагује, али Он жели да сачува достојанство слободе свога малог "изранављеног војника".

- У функцији нашег исцјељења и у сврху чувања нашег достојанства Отац нам даје ново искушење.

У то дубоко вјерујем. Тада даје искушење које толико запрепашћује нас "праведнике", да се сва одликовања и еполете којима смо се претходно окитили, муњевитом брзином морају претопити у муницију за рат са до сад најмоћнијим непријатељем.

Ако ми, "синови Божији" којим случајем видимо, чујемо, осјетимо и спознамо да је ово најновије што нас је снашло уствари воља и рукопис "немоћног Оца", Доброг Васпитача, онда ће све сумње, сви неспокоји и бесмисли, све неправде и "зли људи", све лажи и "брига за много" (Лк.10,41), постати прашина по путу којим ходимо крвавих стопала. Онда ћемо из сваког кутка, унутар и око себе, чути благу вијест да је "само једно потребно" (Лк.10,42) и да за то једно очигледно никад није касно!

 

Аутор: Данило Дангубић, протојереј

 

Коментари 0
Повезане вијести
Протојереј Данило Дангубић: „БОЖЕ, КАКО ЈЕ ЛИЈЕП“
Најчитаније
  • Пронађен кокаин и марихуана код лица у Палама
    16.09.2019
    0
  • Данас смијењена три директора у Шумама Српске
    16.09.2019
    1
  • Док је спавао дјевојка му из аутомобила украла чак 23.000 КМ
    17.09.2019
    0
  • За сада пет кандидата у трци за директора Агенције за истраге и заштиту
    16.09.2019
    0
  • Именовани нови директори у Шумама Српске
    23h 0m
    0