Директан сукоб НАТО војске са руском армијом био би опасан корак који би довео до глобалне катастрофе, изјавио је руски предсједник Владимир Путин.

Он је додао да се нада да лидери Алијансе имају довољно памети да тако нешто не покрену.

- Увођење војске у директан сукоб са руском армијом - то је опасан корак који би довео до глобалне катастрофе. Надам се да постоји довољно памети у главама оних који о томе говоре да тако нешто не учине - рекао је Путин на конференцији за новинаре у Астани.

Путин се такође осврнуо и на изјаву генералног секретара Алијансе Јенса Столтенберга да би "побједа Русије представљала пораз НАТО" рекавши да је пораз Украјине – ствар концепта, правне технике, да се тај пораз може разумијети на различите начине.

- Ево на примјер – Крим је постао субјекат Руске Федерације 2014. године. Да ли је то пораз? Треба разумијети шта је ту по среди - рекао је он.

Руски предсједник је казао и да то што се тренутно дешава у Украјини није пријатна ствар, али да Русија није предузела кораке, у будућности би ствари биле само још теже. Самим тим, како је додао, све кораке које је он предузео су исправни и благовремени.

Нема више потребе за масовним ударима

Путин је казао и да тренутно нема више потребе за извођењем масовних удара на Украјину, тренутно су на столу други задаци.

Он је казао и да Министарство одбране Русије у првим налетима није погодило све објекте на територији Украјине који су били планирани, те да сада "дорађују посао".

- Из, колико ми се чини, 29 објеката, седам није погођено као што је то Министарство одбране планирало, тренутно се тај посао довршава. Нема више потребе за масовним нападима, макар не сада - рекао је руски лидер.

Преговори са Украјином

Русија је увијек говорила да је отворена за преговоре са Украјином, а ако Кијев буде спреман тада ће бити потребни посреднички напори оних који то предлажу, рекао је Путин.

- Увијек смо говорили да смо отворени за преговоре са Украјином. Чак смо постигли одређене договоре у Истанбулу, ти договори су фактички скоро па финализовани. Али чим се војска повукла од Кијева, кијевске власти су одмах изгубиле жељу за преговорима. Ако они буду спремни за то, онда ће, вјероватно, бити неопходни посреднички напори свих оних који су заинтересовани за то - рекао је руски лидер.

Путин је подсјетио да је Кијев донио одлуку према којој се забрањују преговори са Русијом.

- Индија и Кина увијек говоре да је потребно да се успостави дијалог, да се све ријеши мирним путем. Знамо њихов став, то су наши блиски савезници, партнери, ми поштујемо њихов став, али знамо и став Кијева. Они (кијевске власти) су све вријеме говорили да желе преговоре и то су као тражили, а онда су донијели званичну одлуку којом се забрањује да се ти преговори воде. О чему ту да причамо? - прокоментарисао је руски предсједник.

Он је додао да је Русија захвална предсједнику УАЕ Мухамеду бин Заједу ел Нахијану за посредничку улогу у ријешавању хуманитарних питања у Украјини, укључујући размјену заробљеника.

Путин је истакао да се и турски лидер Реџеп Тајип Ердоган лично укључивао у рад на размјени заробљеника са Украјином.

Мобилизација готова за двије недеље

Све мјере у оквиру дјелимичне мобилизације биће завршене у року од двије недјеље, саопштио је Путин.

По његовим ријечима, у јединице је већ послато 222.000 људи од планираних 300.000. Није било приједлога од Министарства одбране Русије да се повећа број мобилисаних, прецизирао је Путин.

Руски лидер је појаснио да дужина контакт линије прелази хиљаду километара, самим тим није било могуће чувати је само уз помоћ војске са уговорном обавезом, због чега је и било неопходно да се објави делимична мобилизација.