Гусле су вијековима синоним српске традиције, али посљедњих неколико година влада бојазан да овај старински музички драгуљ не привлачи млађу популацију.

Радош Пљеваљчић из Источног Старог Града доказ је да ипак постоје чувари српске историје и традиције.

Наиме, овај шеснаестогодишњак се већ четири године бави израдом гусала, а како за портал „Катера“ истиче, све је почело када се родила жеља да научи гуслати.

- У петом разреду сам имао жељу да научим гуслати, али гусле које сам имао тада биле су старе и у лошем стању. Имао сам осјећај да ја могу да урадим и боље од тих тадашњих. Мало по мало, почео сам израду и за неко вријеме сам их завршио. У том процесу, израда гусала ми се јако допала и тада сам се одлучио да нећу прекидати тај стари српски занат – говори за наш портал овај талентовани дјечак.

Како објашњава, за израду гусала, па и само гуслање, потребна је огромна љубав, упорност и одрицање.

- Процес траје од пет до 20 дана, зависно од тога колико је рад на гуслама захтјеван. То, самим тим и диктира цијену, која се креће од 350 до 2.000 КМ. Све радим самостално и базирам се на сваки дио израде. Морам напоменути да је мој учитељ израде гусала надалеко познати Рајко Пелемиш из Пала и да њега није било, вјероватно гусле које сада радим не би биле ни упола добре као што су сад – наводи Радош.

Фото: Уступљене фотографије

Радош иде у девети разред Основне школе „Мокро“, а за разлику од већине својих вршњака, он слободно вријеме не проводи играјући игрице, него, како каже, са гуслама.

- Овај прелијепи хоби изискује доста рада и одрицања. Школа и обавезе око образовања морају бити на првом мјесту, док све своје слободно вријеме потрошим на гусле. Члан сам Гусларског удржења и школе гусала „Свети Петар Дабробосански“ из Пала, које је изузетно активно и броји доста гуслара, а радо примамо и нове чланове и полазнике – рекао је он.

Радош планира да, након завршетка четверогодишње средње школе, студира историју, а за крај нашег разговора, послао је и поруку својим вршњацима.

- Гусле су, поред традиције, и духовна храна и смисао српског битисања. Свачија се историја пише, српска пјева и ничија више! Према томе, гусле се не смију заборавити и та традиција се мора сачувати од заборава – закључио је наш саговорник.