Стара изрека каже: “Правда је спора, али достижна”. И тако су за викенд коначно обустављени радови на изградњи мХЕ Самар на Касиндолској ријеци након што је у петак Републичка управа за инспекцијске послове, односно, њен одјел Урбанистичко-грађевинске и еколошке инспекције, издао рјешење о обустави тих радова. Иако радови нису стали одмах, захваљујући притиску јавности машине су ипак заустављене.
Још једна је то у низу побједа грађанских активиста у БиХ, које поново враћају наду у апатично бх. друштво. Али и потврђују тезу да се за своја права и увјерења треба борити.
Грађани Источног Сарајева, окупљени око иницијативе “Стоп изградњи мХЕ на Касиндолској ријеци”, који су, уз помоћ пријатеља из Аархус центра, ЦЦИ-а, и других, извојевали ову побједу, свјесни су да се овим сви проблеми не рјешавају и да је пред њима још пуно борбе и рада.
Свјесни несавршености система у коме живимо, односно нефункционисања правне државе, они прате поштивање пресуде Окружног суда Бањалука, којом је поништена еколошка дозвола за градњу мХЕ Самар и инспекцијског рјешења о обустави радова на изградњи те мХЕ на Касиндолској ријеци.
Крајем јула Окружни суд у Бањалуци донио је пресуду којом уважава тужбу коју је уложио ресурсни Аархус центар и којом поништава изградњу мХЕ Самар на Касиндолској ријеци. Почетком августа пресуду добија Аархус центар и информише грађане, међутим радови се и даље изводе на терену, јер њима изгледа нико није јавио. А ко је требао да јави? Према пресуди окружни суд налаже Министарству просторног уређења грађевинарства и екологије Републике Српске да у року од 30 дана изда нови управни акт.
Дакле, Министарство је издало сада већ поништену еколошку дозволу и приликом издавања елолошке дозволе било је у обавези да исту доставе Републичком Инспекторату, ако пратимо ту логику и када им се поништи акт који су издали требало би да они обавијесте Инспекторат. Но можда је и Министарство на годишњем одмору, као што је и Републички инспекторат којег су грађани контактирали телефонским путем, путем имејла, дописа, али одговора није било. Ипак је ово мјесец када државне институције не раде, па прекршиоци закона могу слободно да заврше започето, па да септембар сви заједно могу започети задовољни.
Сви осим грађана, који су изазвали медијски притисак и захваљујући чијој борби и енергији су се укључили и они који нису директно у надлежности за рјешавање овог проблема. Наиме, на медијску кампању и притисак јавности реаговао је начелник инспекцијске управе Града Источно Сарајево, који нема надлежност за рјешавања и реаговање у оваквом случају, али је самостално одлучио да са пресудом Окружног суда контактира Републичку управу за инспекцијске послове (срећа колегама одговарају на позиве) те је у року од два дана, како је начелник градске инспекције и најавио, издато Рјешење о обустави радова.
Али ту се не завршава прича о (не)функционалности нашег система. Републичка управа за инспекције послове је рјешење прослиједила градској инспекцији која је то упутили инвеститору и заинтересованој страни, у овом случају Аархус центру и грађанима, али тог дана инвеститор наставља да изводи радове, јер је, према ријечима грађана, инвеститор у документима навео фиктивну адреса сједишта фирме, па рјешење не може бити испоручено.
Дан се наставља, али на кршења њиховог рјешења Републички иснпекторат не реагује. Ипак је петак послије подне. А инспекције у правилу не реагују преко викенда, што знају сви бесправни градитељи у БиХ – од оних који без неопходних дозвола праве куће, до оних који, исто тако без дозвола (или са спорним дозволама), праве мини хидроелектране.
Али, срећом, увијек постоје и изузеци од правила, па је начелник градске инспекције и даље остао будан и у контакту са грађанима, увјеравајући их да ће реаговати уколико радови не стану.
И радови су, заиста, коначно стали…
Али ту није крај проблемима са мини хидроелектранама на подручју Источног Сарајева.… У Босни и Херцеговини вриједи правило “Замрси конце како се не би открило ко је гдје надлежан, гдје се који закон крши”. Три мХЕ на Касиндолској ријеци, наиме, планиране су на територији три општине – на територији општине Трново се налази већ изграђена мХЕ Подивич, а приступни пут за њу је у Источном Новом Сарајеву, а за мХЕ Самар је водозахват на територији општине Трново и дио цјевовода, стројара и приступни пут су на територији општине Источно Ново Сарајево, а мХЕ Слапи припадају општини Источна Илиџа. Притом – ове три мХЕ уопште нису предвиђене Просторним планом града Источно Сарајево. Односно, оне су у Просторном плану за Републику Српску предвиђене само на територији општине Трново, али не и на територији општина Источна Илиџа и Источно Ново Сарајево, због чега су грађани и потписивали грађанску иницијативу и предали је Граду Источно Сарајево.
Неусаглашеност је и међу општинама, општина Трново није потписала декларацију “Општине без брана”, а општине Источна Илиџа и Источно Ново Сарајево - јесу. Дакле, општа конфузија. А при томе, инвеститор по сваку цијену жели да направи чак три мХЕ на ријеци која не може да поднесе нити једну.
Ипак, сада, начелник општине Трново, Драгомир Гаговић, који је раније дао позитивно мишљење за градњу двије мХЕ на Касиндолској ријеци – мХЕ Подивич и мХЕ Самар, на основу које је добијена грађевинска дозвола, је позвао грађане на састанак на којем је изјавио да они имају његову апсолутну подршку и да у случају захтјева за издавање нове еколошке дозволе за мХЕ Самар, он неће дати позитивно мишљење, те, да је у потпуности против девастације ријека и уништавања природе.
Грађани су задовољни тренутним развојем ситуације, но схватају и релативност политичких ставова и обећања и потребу да се борба за Ријеку и правну државу настави. Не одустају од својих захтјева да се у потпуности забрани изградња мХЕ Самар и Слапи а да се мХЕ Подивич уведе у законске оквире. Од Министарства просторног уређења, грађевинарства и екологије као и свих надлежних институција траже да поступају у складу са законом и донесеним одлукама.