Младе активисткиње из Источног Сарајева, Сунчица Ковачевић и Сара Тушевљак, због јавног указивања на негативан еколошки утицај малих хидроелектрана на Касиндолску ријеку и њено окружење, суочавају се са новом препреком.

Наиме, оне су примиле тужбу за наводну клевету од белгијске компаније „Green invest“ и фирме у БиХ у њеном власништву „БУК д.о.о.“, која је уједно и власник мале хидроелектране на Касиндолској ријеци у Источном Сарајеву. 

Сунчица и Сара су, у склопу Неформалне групе грађана „Стоп изградњи малих хидроелектрана (МХЕ) на Касиндолској ријеци“ извојевале многе побједе за ову ријеку, укључујући поништавање три еколошке дозволе за мале хидроелектране „Подвич“, „Самар“ и „Слапи“.

Осим тога, успјеле су поништити и грађевинску дозволу за малу хидроелектрану „Самар“ што је довело до званичне обуставе њене изградње.

Како каже Сунчица Ковачевић, тужбе против ње и Тушевљакове услиједиле су након што је Окружни суд у Бањалуци поништио еколошке дозволе за мале хидроелектране на Касиндолској ријеци и грађевинску дозволу за другу планирану малу хидроцентралу.

Ковачевићева наводи да је основ тужбе наводна клевета.

- Инвеститор нас је тужио због наводне клевете и од нас тражи накнаду нематеријалне штете, а након организовања изложбе фотографија Касиндолске ријеке, обје смо примиле нове опомене пред тужбу у којим нас позивају да се уздржимо од даљих активности, те да ту опомену „схвате крајње озбиљно, у супротном, ако не поступе по истој, да ће бити принуђени да се користе свим расположивим правним средствима за заштиту повријеђених права и интереса“ – објашњава она.

Ковачевићева се, на отварању поменуте изложбе, захвалила грађанима и објаснила да је циљ изложбе приказ Касиндолске ријеке прије и након почетка изградње приступног пута, као и како изгледа њен кањон током извођења радова на проширењу корита.

- Жељели смо приказати све оно за шта се вриједи борити - нетакнути дио кањона ријеке гдје је планирана изградња МХЕ „Слапи“, као и саму ријеку која још увијек, захваљујући нашој правној борби, нема изграђену другу брану на свом току – рекла је тада она.

Према њеним ријечима, ова тужба представља једну од „SLAPP“ (Стратешке тужбе против учешћа јавности) тужби. Истиче да јавност не сазна за већину „SLAPP“ случајева који се десе, те да јавно иступање представља начин подизања свијест о овим врстама тужби.

Ковачевићева даље наводи да се слањем писма ЕУ делегацији и дипломатском представништву Белгије настоји скренути пажњу на концепт одговорности државе за радње које њихова правна лица предузимају у другим земљама.

Говорећи о будућим плановима, она наглашава да се, упркос тужбама и опоменама, борбу за заштиту Касиндолке наставља.

- Поред тога што смо емотивно везане за ову ријеку јер смо на њој одрасле, додатно нас мотивише чињеница што су објекти МХЕ планирани на простору који се налази у евиденцији објеката геонасљеђа Републике Српске, који је републичким просторним планом планиран за заштиту и који је сетрификацијом ЈПШ "Шуме Српске'' издвојен као шума високе заштитне вриједности – истиче она.

Ковачевићева истиче да, ако се сагледају све утврђене незаконитости у претходне двије године, апсолутно је јасно да борба за очување ове ријеке представља, како каже, њихову дужност као грађанки овог града.

- Уколико узмемо у обзир незаконитости које је републички грађевински инспектор утврдио 2017. године, гдје је дошло до одступања у односу на одобрену документацију приликом градње приступног пута, цјевовода, турбина, стројаре и мостова за МХЕ Подивич, те чињеницу да концесиона накнада за кориштење за МХЕ "Подивич'' износи само 3,1% од укупних прихода које инвеститор оствари, што би у бројкама за 2021. годину износило 12.589 КМ у буџет, а преко 400.000 КМ за инвеститора, јасно је да је наша дужност као грађанки Источног Сарајева да се наставимо борити за очување наше природе на начин како сматрамо да је неопходно – у дијалогу, аргументовано и сврсисходно – закључује она.