Према европским параметрима БиХ је током прошле године важила за релативно јефтину земљу. Међутим, за већину њених грађана та оцјена остала је пука илузија.
Док статистика биљежи ниске трошкове живота, просјечна плата је покривала тек око половине основних потреба, а велики број домаћинстава живио је на самој ивици финансијске провалије.
Најновије европске анализе БиХ сврставају међу најјефтиније земље источне Европе, али такав закључак више говори о статистичкој методологији него о реалном животу грађана. Номинално "јефтин" живот за многе у пракси значи да основне потребе коштају више него што могу да зараде.
Праву, много реалнију слику даје синдикална потрошачка корпа. Према прорачунима синдиката, мјесечна потрошачка корпа за четворочлану породицу током прошле године кретала се између 3.180 и 3.430 марака, у зависности од мјесеца. Тај износ обухвата трошкове хране, становања, комуналних услуга, превоза, образовања и других основних животних потреба.
Кључни проблем настаје када се ови износи упореде са примањима. Просјечна мјесечна плата у БиХ износила је око 1.450 КМ, што значи да је могла покрити тек половину потрошачке корпе. У пракси, за покривање основних трошкова најчешће су биле потребне двије, а често и три плате у једном домаћинству. Породице са једним запосленим чланом неријетко су биле приморане на задуживање или ослањање на помоћ шире породице.
У том контексту, тврдња да је БиХ јефтина земља губи сваки стварни смисао.
Додатни проблем представља и несразмјеран однос раста плата и цијена основних животних намирница. Иако званична статистика биљежи континуиран раст просјечних примања, он се није преточио у бољи животни стандард. Цијене хране и комуналних услуга расле су знатно брже од личних доходака.
Грађанима није ишло у прилог ни то што пад цијена сирове нафте на свјетском тржишту, а самим тим и ниже цијене горива на домаћим бензинским пумпама, није довео до појефтињења осталих роба и услуга. Током 2024. бензин и дизел су у просјеку коштали између 2,55 и 2,80 марака по литру, док су у 2025. цијене углавном биле у распону од 2,35 до 2,45 КМ, да би крајем године пале и на 2,25 марака.
Ипак, трошкови транспорта, који се често користе као главни аргумент за поскупљења, током 2025. нису се смањивали. Цијене хране, услуга и индустријских производа остале су исте или су наставиле да расту. То указује да поскупљења у БиХ често иду једносмјерно, без стварних економских оправдања, иза чега се, како упозоравају стручњаци, најчешће крије похлепа трговаца.
На нови талас раста цијена вјероватно ће утицати и одлука Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске, која је недавно усвојила нове цијене мрежарине за период од 2026. до 2028. године. Домаћинства ће од 1. фебруара плаћати струју скупљу за око 10 одсто, а привредни субјекти за око шест одсто.
Иако ови проценти на први поглед дјелују умјерено, ефекат на кућне буџете биће осјетан. Домаћинство које сада издваја 100 марака мјесечно за струју након поскупљења ће плаћати око 110 марака, што на годишњем нивоу значи додатних 120 марака, а код већих потрошача и до 240. Поскупљење струје за привреду готово сигурно ће се прелити и на крајње потрошаче кроз раст цијена робе и услуга.
Чак и у оптимистичном сценарију, који подразумијева раст плата током ове године од пет до седам одсто, просјечна нето примања могла би достићи око 1.600 марака. Ипак, реални раст трошкова живота и очекивано повећање вриједности потрошачке корпе највјероватније ће и даље надмашивати раст личних примања.
Економски аналитичар Игор Гавран истиче да би до стварног побољшања животног стандарда могло доћи тек уз пад цијена, а не само уз успоравање њиховог раста. Како наглашава, један од кључних проблема јесте то што у БиХ готово да не постоје мјере за контролу цијена, спречавање екстра профита и неоправданих поскупљења.
- Због тога очекујем да ће раст цијена бити настављен. Они који их повећавају без икаквог основа, искључиво ради већег профита, могу то и даље чинити јер их власт у томе неће спријечити. Једино што се најављује јесу апликације за праћење кретања цијена, што практично не значи ништа за оне који немају довољна примања. С друге стране, цијене које су под директном контролом власти најављују се за ново повећање. Грађани, нажалост, немају много разлога за оптимизам - каже Гавран.
Сличног мишљења је и извршна директорица Удружења за заштиту потрошача "Дон" из Приједора Муриса Марић. Она истиче да однос раста цијена и плата најбоље показује дубоке системске проблеме који се не могу прикрити статистичким бројкама. Према њеним ријечима, поскупљења основних животних намирница постала су готово свакодневна појава, јер надлежне институције не предузимају ништа суштинско – нема системских и планских мјера, већ само спорадичних и популистичких потеза, чији је једини циљ да се јавности покаже како се наводно нешто ради.
Дављење у гасу
Грађани ФБиХ могли би се у наредном периоду суочити са још једним снажним ударом на кућне буџете. Прелазак са руског на амерички течни природни гас (ЛНГ) донио би драматичан раст трошкова за домаћинства и привреду. ЛНГ је од 30 до 50 одсто скупљи од руског гаса, што би рачуне за гријање могло повећати за 40 до 70 одсто, односно за 400 до 700 марака годишње по домаћинству. У индустријском сектору очекује се раст трошкова од 10 до 20 одсто, док би укупан годишњи трошак увоза гаса могао порасти за 150 до 250 милиона марака.
