Будући да правосуђе на нивоу Босне и Херцеговине предмете ратних злочина није ријешило 30 година након рата, сигурно неће ни за три.

То је једна од порука из Републике Српске након што је Савјет министара БиХ донио одлуку којом се до краја 2028. продужава рок за процесуирање најсложенијих и најприоритетнијих предмета ратних злочина пред Судом и Тужилаштвом БиХ.

Наиме, Савјет министара БиХ је недавно, на приједлог Министарства правде, до те године продужио рок за спровођење стратешког циља 1.2.а Ревидиране државне стратегије за рад на предметима ратних злочина.

- На овај начин је спроведен закључак са 92. сједнице Савјета министара БиХ, одржане 4. новембра 2025, када је усвојена Информација о закључку Надзорног тијела за праћење спровођења Ревидиране државне стратегије за рад на предметима ратних злочина, да се стратешки циљ 1.2.а који се односи на процесуирање најсложенијих и најприоритетнијих предмета ратних злочина пред Судом и Тужилаштвом БиХ, а осталих предмета пред правосудним тијелима ентитета и Брчко дистрикта, продужи за три године - навели су из Савјета министара БиХ.

РОК ПРОБИЈЕН: У овој информацији, подсјетимо, презентовани су подаци судова и тужилаштава о раду на предметима ратних злочина и броју неријешених кривичних предмета регистрованих пред правосуђем БиХ закључно са 31. децембром 2024. године, који су показали да се процесуирање предмета ратних злочина неће окончати до раније дефинисаног рока, односно до краја 2025. године, што значи да је тај рок пробијен.

Исидора Граорац, предсједница Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила, пита колико је пута до сада продужаван овај рок.

- Продужење рока нам ништа није донијело ни до сада и чисто сумњам да ће нам донијети у будућности. Да је било добре намјере и воље, сигурно је да бисмо до сада имали завршене процесе. Имали бисмо осуђене људе који су чинили монструозне злочине, умјесто што 30 година послије рата још причамо о злочинцима који се слободно крећу по свијету, те живе нормалним животом. На крају крајева, чак и када неки буду осуђени дозволи им се да напусте БиХ и живе по свијету као да се ништа није десило - казала је Граорац за „Независне новине“.

СТРАХОТЕ: Према њеним ријечима, све ово што се ради није ништа друго него мазање очију онима који су преживјели страхоте, а онда и читавој јавности и свим Србима који живе у БиХ.

- Чисто сумњам да ће Суд БиХ и Тужилаштво БиХ показати спремност да се ти процеси покрену и да се нешто уради по овом питању. Камо пусте среће, али на основу овога што смо до сада видјели - то није обећавајуће - поручила је Граорац.

Божица Живковић Рајилић, предсједница Удружења жена жртава рата Републике Српске, каже да је невјероватно да рок буде продужен за још три године.

- Суд и Тужилаштво БиХ су неспособне и непотребне институције. Резултати им нису на нули, него у минусу. Невјероватно је да прво нису хтјели деценијама ни чути за српске жртве, а онда, када су се уплели међународни фактори, те када су били присиљени да раде, почели су са неким процесима - рекла је Живковић Рајилићева за „Независне новине“.

Невјероватно је, понавља она, да им је допуштено продужење рока.

- То је увреда за српске жртве, а тај њихов нерад је штетан не само за Србе, него и за Хрвате и Бошњаке, јер њиховим нерадом нисмо дошли ни приближно до истине - наглашава Живковић Рајилићева.

БОРБА: Виктор Нуждић, вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих, наглашава да Република Српска и њени представници не смију одустати од борбе за правду за српске жртве.

Нуждић подсјећа да је Ревидирана стратегија усвојена усљед својеврсног притиска европских званичника на бошњачке политичке представнике на нивоу БиХ.

- Колико год мањкавости имао тај документ, а нема их много јер се суштина махом своди на њену имплементацију у пракси, односно пробијање рокова, ипак представља добру полазну основу. Није ни идеалан документ, нити акт који нам гарантује да ће било шта бити ријешено, али пружа и могућност да Република Српска буде у току у којој фази су предмети и на који начин се рјешавају. Без тог акта остали бисмо чак и без тих информација - рекао је Нуждић, који је указао да је, нажалост, уобичајена пракса да се пробијају рокови који су постављени у Стратегији за рад на предметима ратних злочина.