Босанскохерцеговачко јавно мњење као простор у ком се измисли, одсања изјаву Сање коју на основу тога тога осуђују и траже њену смјену.

Ову изјаву „Укратко, Дарио Кордић, нити било који други ратни злочинац након одслужене казне то више није, казала је министрица.“ новинари су измислили да би омогућили дежурним бошњачким критичарима изношење ставова које Бошњаци воле да чују.

Укратко, Сања није ово рекла, ово су прорекли новинари!

Прорицање, сањање и изношење лажних информација као дио медијског рата, сатанизирања и демонизирања других и другачијих.

Питање социјализације и рехабилитације правоснажно осуђених ратних злочинаца покренула је Сања Влаисављевић федерална министица културе и спорта током свог наступа на ТВ Н1, гдје је затражила право на социјализацију и рехабилитацију правоснажно осуђеног ратног злочинца Дарија Кордића, који је након издржавања казне пуштен на слободу.

- Он мора бити рехабилитован у друштво, он је одслужио казну, било ко. Ево, Сања Влаисављевић је одслужила казну за ратни злочин. Шта сад ви мислите, требамо ли Сању Влаисављевић послати на Голи оток након одслужене казне јер она више не заслужује да буде људско биће зато што је била суђена и пресуђена за извјесно - изјавила је Влаисављевић.

Поједини бошњачки новинари и коментатори доживјели су нирвану сањајући да је Сања изјавила да се осуђеном ратном злочинцу Дарију Кордићу брише из евиденције ратних злочина податак да је он осуђени ратни злочинац.

Ово је још један од примјера гдје се бошњачки новинари и коментатори неодговорно разбацују изјавама, појмовима, и на „тај начин тражи политичка моћ у непостојећој улози жртве...Појмови који би требали изазвати страх, емпатију и саблазити јавност“, како је још 2018. године описао ову појаву колумниста „poskok.info“, Иван Пепић.

Прегледао сам пажљиво и преслушао интервју и нисам нашао њену изјаву да она тражи рехабилитацију ратног злочинца Дарија Кордића у складу са члановима (12, 440. 442 и 443) Закона о кривичном поступку Федерације Босне и Хецеговине који нормирају права на рехабилитацију неправедно осуђених особа, то јест да се из казнене евиденције брише податак да је Дарио Кордић осуђени ратни злочинац.

Сања Влаисављевић је изјавила: „Постоје клаузуле које кажу да они који одслуже своју казну морају бити социјализовани и рехабилитирани.“

За мене клаузуле које гарантују социјализацију и рехабиитацију осуђене особе налазе у Члану 121 Кривичног закона  Федерације Босне и Херцеговине гдје стоји:

„Рехабилитација

Послије издржане, опроштене или застарјеле казне затвора, казне дуготрајног затвора или казне малољетничког затвора, осуђене особе уживају сва права утврђена уставом, законом и другим прописима и могу стицати сва права, осим оних која су им ограничена сигурносном мјером или наступањем правне посљедице осуде.“

Нисам упознат да ли у правоснажној пресуди Дарију Кордићу постоје клаузуле које ограничавају његова права, које се морају примјенивати.

Ако тога нема у пресуди он Дарио Кордић, данас осуђена особа ужива сва права утврђена уставом, законом и другим прописима и може стицати сва права и слажем се са Сањом да му се кроз процес социјализације то треба омогућити.

По мени тежиште је на друштву, на политичарима који не смију омогућити било ком осуђенику за ратне злочине да се бави пословима који угрожавају права и слободе других људи, или који могу да угрозе друга права и друштвене вриједности које су гарантоване и заштићене уставима и међународим правом. Не смије им  се дозволити да јавно шире идеје и заговарају догађања због којих су осуђени.

Понекад морал и обичајно право, право да поштујемо друге, да не вређамо, овај пут истинске жртве рата, што није закон али је више од закона, дају за право и обавезу политичарима да донесу значајне одлуке, које нису засноване на праву, којима се одржавају, побољшавају међуетнички односи у Босни и Херцеговини.

Аутор: Душан Шеховац