У долини Рилске ријеке, на надморској висини од 1,147 метара, као нијеми посматрач бди манастир Светог Јована Рилског. Издижући се изнад густе борове шуме високе бугарске планине, ова манастир свједочи о славној и заборављеној српској историји. Рилски манастир су даривали и обнављали краљ Милутин и Цар Душан, а високу кулу идентичну једном од пиргова Хиландара сазидао је племић Хреља Охмућевић.

У Рилском манастиру се налази икона Богородице Осјенице, важно мјесто у манастиру заузима изузетна фреска Светог Саве, а унутрашњост манастира осликана je фрескама српских светитеља и владара који су одиграли значајну улогу у историји ових простора. Фреске српских владара и светитеља су изузетно очуване и биле су донедавно јасно видљиве. Међутим, изгледа да је неко одлучио да избрише дио историје, што се не би дешавало први пут.

Наиме, имена српских светитеља и владара су све теже читљива, а на неким фрескама су на њихова мјеста уписана имена бугарских светитеља. Тако је изнад фреске Светог Симеона, чије је име до прије двије године било јасно видљиво, данас уписано Свети Давид Бугарски. Име изнад сљедеће фреске на којој је приказан Свети Стефан Немањић Првовјенчани, цар српски, све је мање видљиво, због чега се може очекивати да и оно ускоро буде непрепознатљиво или измијењено. И на другим фрескама српских владара имена је све теже прочитати, па иако су ове фреске преживјеле до нашег времена, врло је вјероватно да већ наша дјеца неће имати прилике да их виде.

О томе свједоче фотографије које смо добили од наших читалаца. С обзиром на то да је фотографисање у овом манастиру забрањено, фотографије су лошијег квалитета. Овакве интервенције на фрескама су свакако недозвољене, а посебно имајући у виду да је манастир на листи УНЕСКО Свјетске културне баштине.

Фото: Уступљена фотографија, усликана 2017. године

Читаоци јављају да су 2017. године  јасно читали име Светог Симеона изнад прве фреске, а сада је ту написано Свети Давид.

Фото: Уступљена фотографија, усликана 2022. године

Фото: Уступљена фотографија, усликана 2022. године

О Манастиру

Манастир Светог Јована или Рилски манастир основао је пустињак Иван Рилски, касније Свети Јован Рилски, за вријеме владавине бугарског цара Петра Првог (927-968). У почетку је овај манастир, који и носи име свог оснивача, био мала заједница, да би током 14. вијека, за вријеме владавине посљедње бугарске царске династије Шишман, био богато дариван.

Фото: rilskimanastir.org

У средњовјековној српској историји, Рилски манастир су даривали и обнављали краљ Милутин и Цар Душан, а високу кулу идентичну једном од пиргова Хиландара сазидао је племић Хреља Охмућевић, легендарни Реља Крилатица из епске народне поезије. Тако је Рилски манастир изнова подигнут на мјесту гдје се и данас налази.

Као нови ктитор Рилског манастира, Хреља је подигао велику камену кулу (1334-1335) са капелом посвећеном Христовом Преображењу, која и данас доминира у централном дијелу манастирског комплекса. Хрељина кула има четвороугаони облик, висока је 23 метра, са зидовима дебљине око два метра. Служила је првенствено као одбрамбена кула током немирних и опасних времена за манастир и сав православни свијет. Мала капела на петом спрату куле данас је музеј у коме се између осталог чува и Хрељина надгробна плоча.

Међутим, најдубљи траг у историји Рилског манастира оставила је Мара Бранковић, кћи српског деспота Ђурађа и византијске принцезе Ирине. Удата за султана Мурата Другог, ова умна жена је на османском двору остварила невјероватан утицај. Не одричући се српског рода и православне вјере, Мара ће постати највећи заштитник православља на Балкану у 15. вијеку. Судбине Рилског манастира и Маре Бранковић испреплешће се средином 15. вијека, када су монаси сазнали да се мошти Светог Ивана Рилског налазе у једној срушеној цркви у Трнову. Захваљујући њој, монаси добијају дозволу султана Мехмеда Другог да премјесте кивот са моштима овог светитеља у Рилски манастир, што су и учинили 1469. године. Тада је у Рилски манастир Мара Бранковић донијела и једну српску светињу, чудотворну икону, Богородицу Осјеницу, која је у народу позната као Марина икона.

Фото: Б. Субашић, novosti.rs

Пред Марином иконом најчешће се моле жене јер предање казује да икона исцјељује дјецу.

На зиду лијево од Марине иконе насликана је икона Светог Саве, заштитника не само српске већ и свеукупне словенске писмености и идентитета, а на вратима олтара наспрам светиње је насликан српски грб.

Нажалост, како то у историји Балкана бива, интереси великих сила су изазвали крваве сукобе, настојећи да као гумицом избришу историју једне богомоље. У 19. вијеку Хрељин манастир изгорио је у пожару, а на темељима старог подигнут је нов и већи манастир.

У Рилском манастиру данас се чувају иконе, богато изрезбарена дрвена врата и епископски трон из Хрељиног периода. Ова православна светиња се од 1983. године налази на УНЕСКО листи Свјетске баштине.