У домаћинству Љубише Рацковића из Рогатице “весела машина” ради пуном паром и “гута” најбоље плодове.

Некада велика дружења пријатеља и комшија око котла у многим селима полако постају прошлост у доба короне, али старински начин кувања ракије и даље тече. Један од чувара ове традиције је Рацковић, водећи воћар у рогатичком крају, који се, за разлику од многих, може похвалити одличним родом, нарочито шљиве.

Овај вриједни домаћин у два воћњака има више од 800 стабала воћа, чије ће плодове углавном преточити у ракију.

- Један воћњак је на обали ријеке Ракитнице, док сам други подигао код насеља Борач. Шљива је “освојила” око 85 одсто воћњака, а остало су јабуке и крушке виљамовке - истакао је Рацковић, који је и познати дрвопрерађивач.

За њега овог љета није било предаха, како је воће пристизало, тако је ложио казан. Његови воћњаци дали су око шест тона шљиве, али то није све. У другом колу купљења шљиве, како је казао, очекује још више квалитетних плодова, од којих ће такође правити чувену шљивовицу.

Према његовим ријечима, без квалитетног воћа нема ни добре капљице, а прије него што заврше у ракијском казану, објаснио је он, шљиве одлеже у каци за врење.

- До сада убрано воће завршило је у кацама за ракију и увелико је почела да ради “весела машина”. Моје су шљиве, крушке и јабуке, мој је и казан. Ракију печем искључиво ја. Тако радим већ годинама, па и ове. Планирам да печем ракију сваког дана, до посљедњег казана, односно негдје до друге половине октобра, а можда чак и дуже - казује Рацковић.

У његовом посебно уређеном простору за складиштење ракије већ се из прошле и ранијих година налазе бар двије, три тоне ракије.

- Ова ракија је јачине најмање 43 степена. Можда има и више, никако мање. Дио бих радо продао, али чекам купца и исплативу цијену, што ова садашња није - рекао је Љубиша Рацковић док је ложио ватру под једним од бројних казана из којег ће потећи стара добра шљивовица.