Ој Борико, не бих те вољела да се нисам у теби родила. Ове стихове давно срочене пјесме непознатог аутора за своју душу често запјевају жене из Удружења “Борике”, док проводе неку од активности из свог програма рада на унапређењу положаја жена на селу.
Жене из ове највеће рогатичке мјесне заједнице удружиле су се 2017. године, када је њих двадесетак, изабрало “коловођу”. Избор је пао на тада најмлађу међу њима Ивану Планојевић која је постала предсједница овог удружења са непуне 24 године. Иако веома млада Ивана је већ тада имала два сина Милана и Андрију, и кћерку Јелену, али и подоста брачног “стажа” са својим изабраником Милорадом, за кога се из средњошколских клупа удала са 15 година. Млада мајка биљежила је успјех на многим пољима, али је и поред бројних обавеза успјела да заврши средњу економску школу.
Брзо се снашла и у новој улози, те преузела пут афирмације удружења, па је заједно са осталим женама, вратила сјај Борикама.
- О Борикама се и од раније говорило са дивљењем. Пошла сам тим траговима и можемо се похвалити да смо за свега нешто више од три године удружење ставили на ноге и о нама се већ зна не само на подручју наше општине, него и шире - прича Ивана Планојевић.
Према њеним ријечима успјеле су да ураде низ корисних ствари за припаднице њежнијег пола, те да побољшају услове живота на селу.
- Подстицали смо жене да знања у изради ручних радова пренесу на млађе генерације, али и да остваре приходе од продаје тих рукотворина. У удружењу смо организовале радионице плетења, хеклања, веза и шивења са основним циљем очување старих заната и традиционалних мотива - казала је Планојевићева.
Она је истакла да је посебно радује то што су се младе чланице удружења труде да споје модерно и традиционално па су организовале радионице израде природних сапуна и уникатне топле дјечије капе.
- Уз то, учествујемо на сајмовима и промовишемо ручне радове, прерађевине од воћа и поврћа, богату лепезу аутохтоних производа познате романијске кухиње са неизоставним боричким кромпиром, сиром торотаном и надалеко чувеним скоруп кајмаком, уштипцима и гурабијама - казала је ова вриједна представница боричких жена.
Посебно су поносни на сарадњу са Удружењем “Нешто више” из Мостара са којим су учествовали у пројекту “Економско оснажење жена” и добили 10.000 КМ.
- Донацију смо искористили за куповину три машине за шивење, вишенамјенску машину за вез и стан-разбој за ткање уз доста плетива, вунице, конаца и другог материјала за израду рукотворина. Проблем је што све то немамо гдје смјестити, јер немамо своје просторије. Отуд увелико размишљање о прављењу боричке етно-колибе - открила је Ивана, чије домаћинство живи од пољопривреде.
У штали имају три музне краве, у тору више од 40 оваца. Обрађују око десет хектара земље. Прошле јесени ускладиштили су око осам вагона кромпира, а добро им је родила и плантажа ароније од чијих бобица је Ивана направила велику количину сока. Додаје да је у “борби” за родну равноправност успјела да када њен Милорад сједа за волан трактора, она сједа у други трактор.
- У обради земље, од сјетве до жетве, равноправна сам са мужем. Нема ме једино у орању. То нисам још свјештила - са осмијехом прича ова вриједна жена коју кад паркира трактор или неку другу пољопривредну машину, чекају обимни кућни послови. Уз опслуживање мужа и троје дјеце, а и доста сезонаца током љета, ту је и брига о обољелој свекрви. Ипак, највише бриге задаје јој то што син Милан болује од дијабетеса. И поред тога, Ивана каже да је срећна, јер је сложна породица јача од свих недаћа. Тврди да то могу бити и све друге младе жене које се одлуче да живе на селу.
- Садашњи живот на селу није онај из времена наших мајки, а посебно бака. Сада су нове куће, као што је и наша, ту је вода, струја, аутомобили, телевизори, рачунари и све остало што и град нуди. Истина, на селу се мора понекад рано устати, а касно лећи. Мора се радити, јер без рада нема живота нигдје - рече на крају Ивана, додајући да је посебно захвална општини Рогатица и новом свештенику у боричкој цркви Драгану Јовићу на помоћи и подршци у раду.
