Руку на себе за девет мјесеци ове године дигло је 108 људи у Српској што је за један више него у истом периоду лани, а стручњаци истичу да иза ових трагичних бројева стоје дубоки психолошки, али и друштвени узроци.
Психолози указују да многи који се одлуче на овај корак имају искривљену перцепцију себе и своје будућности, често осјећајући да не припадају друштву, док социолози наглашавају да је самоубиство одраз друштвене маргинализације и економских притисака.
Према подацима Министарства унутрашњих послова (МУП) Српске, за девет мјесеци ове године самоубиство су починила 84 особе мушког пола и 24 женског пола.
- Од тог броја два су малољетника, једно лице мушког, а једно женског пола - навели су из МУП-а за "Глас Српске" и додали да је највише самоубистава, њих 71, извршено вјешањем.
Истакли су да је током цијеле прошле године на подручју Српске 140 лица починило самоубиство, што је за 33 мање у односу на 2023. годину.
Психолог Јадранка Тодоровић рекла је за "Глас" да особе које се одлуче на суицид у том тренутку вјерују да је то једино могуће и рационално рјешење.
Додаје да је код људи, који су спремни да дигну руку на себе, перцепција стварности, будућности и квалитета самих себе у том тренутку искривљена.
- Такве особе често имају нереална очекивања од себе, али и осјећају притисак због онога што вјерују да друштво очекује од њих. Себе не виде на добар начин - појашњава Тодоровићева.
Наглашава да узроци због којих долази до самоубистава зависе од узраста.
- Ниско самопоуздање, конфликти са средином и осјећај да нису прихваћени најчешћи су разлози код младих који се одлуче на овај корак. Они често имају утисак да не припадају друштву и да нису довољно добри, па изводе закључак да ништа не вриједе. Са друге стране, старије особе најчешће губе осјећај сврхе, преиспитују свој живот и суочавају се са беспомоћношћу и физичком немоћи - казала је Тодоровићева.
Она посебно наглашава значај менталне хигијене истичући да тражити помоћ психолога није израз поремећености, већ брига о себи.
- Као што одемо код стоматолога да провјеримо стање зуба, тако је природно потражити савјет психолога када осјетимо да нам је потребна подршка -наглашава Тодоровићева и појашњава да жене чешће покушавају самоубиство, али мушкарци чешће у томе "успијевају".
Самоубиство, према ријечима социолога Владимира Васића, није само чин појединца, иако се тако чини, већ и посљедица друштва и околности у којима се особа нађе.
- Један од узрока за суицид је када појединац обесмисли своје постојање у заједници. Често осјети да више не припада друштву, да су маргинализовани или одбачени - рекао је Васић за "Глас".
Он истиче да смо постконфликтна заједница и сиромашно друштво које још нема развијену свијест о важности менталног здравља.
- Много је стреса, страха и економских неприлика које се таложе код појединаца. Посебно су рањиви млади који се тешко уклапају у заједницу, али и они који су прошли рат и носе његове посљедице - казао је он.
Подвукао је да нема проблема који се не може ријешити.
- Као друштво морамо бити спремни да препознамо када некоме треба помоћ. У стопи самоубистава се заправо огледа колико смо охладили међуљудске односе - закључио је Васић.
Савјетница на "Плавом телефону" Маја Ковачевић истакла је за "Глас Српске" да од октобра до јануара добијају највише позива дјеце и младих који им се управо јављају са суицидалним мислима, али и многим другим темама.
- Посљедњих пет година, тачније послије пандемије вируса корона, дошло је до повећања броја позива. У току седмице дешавало се да добијемо и по три позива везана за суицидалне мисли - казала је Ковачевићева.
Према њеним ријечима, суицидалне мисли се често јављају код дјеце и младих који су доживјели тешка и трауматска искуства.
Први знаци
Према ријечима Јадранке Тодоровић, први знаци упозорења су повлачење у себе, губитак интересовања за активности у којима су раније уживали и учествовали, као и избјегавање друштва.
- Ако неко изненада престане да се виђа с пријатељима, избјегава уобичајене навике и активности, то може бити аларм да се нешто унутар особе дешава - рекла је Тодоровићева.