У порти Цркве Светог Ђорђа у Миљевићима у Источном Новом Сарајеву данас је сахрањен свештеник Војислав Војо Чаркић, познат као поп Жућо.

Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом уз саслужење свештеника Митрополије дабробосанске служио је опело, након чега је прота Војо сахрањен.

Посљедњем опроштају од вољеног, цијењеног и часног проте присуствовао је велики број суграђана, пријатеља, свештенства, званичника.

Фото: Катера

Војислав Чаркић, у народу познат и као поп Жућо, преминуо је у суботу, 4. маја, у 87. години.

 Поп Жућо је Одбрамбено-отаџбински рат провео на првој линији на Грбавици која је послије потписивања Дејтонског мировног споразума припала Федерацији БиХ. Након потписивања Дејтонског мировног споразума, заједно са српским народом Грбавице, прешао је у Источно Сарајево гдје је наставио службу у цркви у Миљевићима.

Прота Војо је 1996. године, када је Грбавицу напустило око 5.000 њених становника, изашао на челу литије носећи крст који су освештала два патријарха, преко Враца, до територије Републике Српске.

Када су почели ратни сукоби, свештеник Чаркић је помагао Србима који тада нису успјели да изађу из федералног Сарајева на српску страну.

Током рата је више хиљада пакета послао преко Миљацке, на територију под контролом такозване Армије БиХ. Од тих пакета је пола ишло муслиманима, а пола Србима, Хрватима и Јеврејима који су остали у другом дијелу Сарајева.

У колективном сјећању сарајевских Срба, али и многих других, заузео је неизбрисиво мјесто као војни свештеник у униформи са крстићем на вуненој капи.

Током рата носио је чин мајора, а послије њега озваничен је као потпуковник.

Нема становника Источног Сарајева који није чуо за попа Жућу.

Отац Војо рођен је 1937. године у Сарајеву, гдје је завршио основну школу и нижу гимназију. Након завршетка гимназије, уписао је петогодишњу Богословију у Призрену коју је завршио 1958. године, а након тога студије наставио на Теолошком факултету у Београду.