- Једна ме млада жена питала гдје да нанесе парфем, рекла сам јој да га стави гдје год жели бити пољубљена, рекла је својевремено Коко Шанел.

Према неким писањима, сваких 55 секунди прода се флашица парфема Шанел Но.5. Иако можда није увијек сасвим прецизан, тај је број још једна веза с бројем пет који је за Габриел Коко Шанел имао посебну симболику.

Ова француска пословна жена и љепотица с елитне паришке сцене створила је 1921. године мирис који је направио револуцију у начину на који миришу жене. Деведесет година касније Шанел Но.5 је вјероватно и даље најпрепознатљивији парфем на свијету.

С издашним непоштовањем према социјалном етикетирању и свитом пријатељица и поштоватељки међу градским "раскалашним" женама, модна креаторка Коко Шанел ходала је по ивици између титула даме и љубавнице.

Рођена прије 139 година, 19. августа 1883. године, Коко је са 12 година, заједно с још двије сестре, након мајчине смрти завршила у сиротишту у самостану у Аубазинеу, гдје је провела сљедећих шест година.  Једна од најбољих ствари које су јој се тамо могле догодити је то што је научила да шије. Стаза којом је ишла на свакодневну молитву у катедрали била је сложена у кружним облицима који су понављали број пет. Коко је сматрала да тај број симболише суштину сваке ствари, њен дух и мистично значење.

Почетком двадесетих већ је била феномен у француским модним круговима. У Париз је допутовала као љубавница текстилног индустријалца Етјена Балсана и 1909. је отворила бутик шешира испод Балсановог стана.

Године 1921. већ је имала низ успјешних бутика у Паризу, Довилу и Бијарицу, била је власница виле на југу Француске и возикала се около у властитом плавом Ролс-Ројсу.

Потом је жељела да створи мирис који би могао да опише нову, модерну жену какву је она представљала. Међутим, Шанелова је имала буран и сложен педигре, што је, такође, успјело да се увуче и у њен препознатљиви мирис.

Мирис сапуна и свјеже опране коже остао је с њом још годинама.

Била је беспријекорно чиста и касније, док се кретала међу љубавницама богаташа, и жалила се на то како оне миришу, смрдећи на мошус и задах тијела.

Кад је одлучила да наручи израду парфема за најбоље клијенткиње - нови тренд међу модним кућама - било јој је важно да он буде прожет свјежином. Једини проблем који је имала јесте да нађе парфимера који може то да постигне.

Тих дана једини начин да се створе свјежи мириси био је да се користе цитрусна воћа као што су лимун, бергамот и наранџа. Те ствари су веома свјеже и веома шармантне, али се не задржавају дуго на кожи.

У то вријеме су хемичари већ успјели да изолују хемикалије по имену алдехиди, које могу вјештачки да дочарају те мирисе. Међутим, они су били изузетно јаки, па су парфимери оклијевали да их користе.

Током позног љета 1920. године, Коко је отишла на одмор на Азурну обалу с љубавником великим кнезом Дмитријем Павловичем.

Тамо је чула за једног парфимера, софистицираног и начитаног лика по имену Ернест Бо, који је радио за руску краљевску породицу и живио близу Граса, центра парфемске индустрије.

Бо је био радознао и одважан занатлија те се прихватио изазова који је добио од Коко Шанел. Требало му је неколико мјесеци да усаврши нови мирис, али је на крају израдио десет узорака и представио их Шанеловој.

Имали су бројеве од један до пет и од 20 до 24. Она је изабрала број пет.

Гласине кажу да је та смјеса заправо резултат лабораторијске грешке. Боов асистент је додао дозу алдехида у количини која никад није кориштена раније.

Један од алдехида мирише као сапун и вјероватно је то оно што је, уз остале састојке, највише привукло Коко.

Коко је Боу тада рекла: "Представљам своју колекцију 5. маја, 5. мјесеца у години, па ће овај примјерак број пет задржати име које већ има, то ће донијети срећу."

Позвала је Боа и још неке пријатеље у популарни ресторан на ривијери како би прославили и одлучила је парфемом да попрска сто и око њих.

Свака жена која је пролазила поред њих зауставила се и питала који је то мирис и гдје се може набавити.

За Коко је то био тренутак потврде да ће нови парфем бити револуционаран. На представљању нове колекције 5. маја 1921. намирисала је ствари новим мирисом и поклонила флашице одабраним пријатељицама из високог друштва. Успјех је био тренутан.

Шанелова је касније рекла: "То је било оно што сам чекала. Парфем каквог нема. Женски парфем, који мирише на жену."

Мирис, који садржи јасмин, ружу, сандаловину и ванилију, био је моментални успјех, дјелимично и због генијалних маркетиншких штосова саме Коко Шанел.

Једном приликом је свим америчким војницима који су се затекли у Паризу потпуно бесплатно понудила бочицу парфема како би је они по повратку кући у Америку поклонили својој дјевојци или жени.

Елегантна правоугаона бочица није била прва за најпродаванији парфем свих времена. Како се првобитно бочица са заобљеним врхом показала превише крхком, Коко је осмислила нови облик инспирисан "Place Vendomeom" у Паризу. Додала је легендарно дупло "Ц" црном воштаном печату на врат бочице из 1921. и најпознатији логотип у свијету је креиран.

Шанел Но.5 је постао дио колекције Музеја савремене умјетности у Њујорку 1959. године, а постао је и тајно оружје многих славних личности попут Мерилин Монро и Никол Кидман.

Када су Мерилин Монро у једном разговору питали у чему одлази на спавање, кратко је одговорила: "Само Шанел Но.5, наравно."

Парфем Шанел Но.5 је заувијек постао симбол женствености и луксуза.