На путевима у Босни и Херцеговини су се у периоду од 2018. до 2022. године догодиле 162.453 саобраћајне незгоде, што је просјечно више око 32.490 годишње, а у њима је живот изгубило 1.259 људи, што је, поново пратећи петогодишњи просјек, 251 особа годишње.
Овако забрињавајући подаци додатно добијају на тежини када се упореде са званичним европским, који говоре да је број смртно страдалих у саобраћајним незгодама у БиХ готово 80 одсто већи од просјека у земљама Европске уније (ЕУ).
Наиме, подаци CARЕ, односно званичне статистике ЕУ када су у питању смртни случајеви у саобраћајкама, а који се рачунају на милион становника, говоре да у државама које су чланице Европске уније годишње у просјеку страда 46 особа.
С друге стране, у БиХ је, само у 2022. години, број страдалих у саобраћајним несрећама на милион становника био 81.
Оно што је видљиво из података Сектора за информисање и документацију БИХАМК-а јесте да се број смртно страдалих на путевима у БиХ евидентно смањује на годишњем нивоу, што је свакако добар податак.
Међутим, чињеница је да је и даље број погинулих изнад 220 годишње, а и број тежих или лакших саобраћајних незгода премашује 30.000.
Никола Ћопић, инжињер за безбједност саобраћаја, каже да Босна и Херцеговина има највећи саобраћајни и јавни ризик од настанка незгода.
Он сматра да се недовољно пажње посвећује овако забрињавајућој статистици, али и да се на терену ради још мање.
- Коријен проблема је у недостатку правовремене и континуиране едукације, како за лица која су најизложенија овој проблематици, а то су особе од 18 до 21 године, те од 21 до 30 година, тако и за старија лица, која имају преко 60 година. Видјели смо у посљедње вријеме да смо имали неколико саобраћајних незгода у којима су учествовала старија лица, а возили су у супротном смјеру, па треба озбиљно размислити о томе да се они на неки начин додатно едукују - истиче Ћопић.
Он подвлачи још један велики проблем који БиХ има.
- Република Српска, односно БиХ, има најстарији возни парк у Европи. То свакако доприноси у одређеном броју саобраћајних незгода - додаје Ћопић.
Са друге стране, возачи сматрају да пресудну улогу у броју саобраћајних незгода у БиХ не игра старост возила.
"Без обзира на чињеницу да наши грађани у просјеку возе најстарија возила, мишљења сам да старост возила није пресудна за оволики број саобраћајних незгода. Сложићемо се да млади возачи, па и сами почетници данас и не возе тако старе аутомобиле, али ипак су они највећи учесници саобраћајних незгода. Сматрам да је разлог томе неприлагођена брзина и 'јаче' возило са пуно некаквих дисплеја и визуелних ствари за које неискусни возачи нису свјесни да су 'темпирана бомба'", сматра Невена из Бањалуке.
Поред неискуства, брзина и честе непажње, кобни за возаче су често и путеви у БиХ, који су, како наводи, на неким дионицама потпуно неприлагођени данашњим возилима и броју учесника у саобраћају.
- Тамо гдје се понављају саобраћајне незгоде потребна је комплетна анализа саобраћајнице, а не само радари, јер драконске казне очигледно нису дале жељени резултат - каже Невенa.
Славиша М, возач из Бањалуке, рекао је да је потребно да и сами возачи схвате колико би у одређеним околностима било добро да иду на едукације, преносе Независне.
- Некако имам осјећај да сви негдје журе, а тако се и дешавају саобраћајне несреће. Возачи данас немају времена ни за шта, само да дођу до мјеста гдје требају. Такође, велику улогу имају и гужве у саобраћају, посебно у Бањалуци. Мора се бити и 120 одсто опрезан како не би дошло до несреће - каже овај Бањалучанин.
На питање сматра ли да је проблем и старост возила у БиХ, он одговара да јесте и то, али и неодржавање аутомобила.
- И ако је возило старо, када се редовно одржава и када се ураде сви сервиси, биће сигурније - додао је Славиша.
