Двадесетдеветогодишња Бојана Шаровић са Пала, која болује од дијабетеса типа један, поручује свима, посебно дијабетичарима, да су паника и страх највећи непријатељи у вријеме епидемије вируса корона и да томе у оваквим ситуацијама нема мјеста.

Бојана 22 године води битку против дијабетеса.

Људи који су обољели од дијабетеса, каже она, морали су промијенити свој живот из коријена, а појавом вируса корона треба строго да се придржавају упутстава које дају здравствене организације и доктори који воде дијабетичаре.

- Оно што ја радим јесте појачана хигијена руку и лица, тренирам два пута дневно и радим на јачању имунитета дупло више него иначе. Уколико се придржавамо својих правила за регулисање `шука` и имамо добру регулацију уопште не треба дс страхујемо ништа више од здравих људи - наглашава Шаровићева.

Бојана поручује да дијабетес за њу није болест нити "хендикеп" већ стил живота.

- Дијабетес не живи мене, него ја њега! - поручује Бојана.

Живот са дијабетесом мора бити - уредан, а потребна је и самоконтрола.

- Уколико се редовно контролише, дијабетес осим мана има и врлина. Тјера ме да живим уреднијим начином живота, да водим више рачуна о свом здрављу, пазим на исхрану, на линију и да тренирам.

Три пута дневно мјерим ниво шећера у крви, оброк ми прате јединице инсулина и до спавања примим још један инсулин који покрива период док спавам - истиче Бојана.

Она објашњава да се варирање нивоа шећера у крви одражава на њено тренутно здравствено стање.

Уколико јој је шећер низак, осјети благу дрхтавицу, презнојавање, тресу јој се руке, ноге, хладан зној, губи концентрацију, говор успорава...

Уколико је шећер изнад граница, Бојана је јако раздражљива, нервозна, не прија јој друштво, бука. То рјешава инсулином и физичком активношћу.

Према њеним ријечима, како би се спријечио дијабетес, најбитнија је превенција.

Здрави људи треба да се контролишу, поведу рачуна колико имају склоности генетске предиспозиције, једном годишње треба да ураде систематски преглед, јер сви живе брзим начином живота и изложени су "хипер-стресу".

Бојана наводи да је за дијабетичаре најбитније да никада не крију да су - дијабетичари, као да је улога љекара у лијечењу дијабетеса изузетно важна.

Она своја искуства о животу са дијабетесом често размјењује са људима из окружења и региона, јер је дијабетес стање о којем се стално мора учити.