Школска година треба да започне са што мање притиска и очекивања, а са пуно више размијевања и разговора између дјеце и родитељ, оцијенила је психолог Маја Савановић Зорић.

Зорићева, која је и породични психотерапеут, изјавила је Срни да почетак школске године не доноси стрес само дјеци већ и многим родитељи који је дочекују са властитим страховима, питањима и притиском да не погријеше.

- У свом раду често срећем дјецу која долазе због проблема са пажњом и концентрацијом. Такве тешкоће могу имати различите узроке. Понекад иза немира, одлагања, заборављања и сталног тражења помоћи стоји и преоптерећеност или потреба за пажњом и повезаношћу са родитељем - појаснила је Зорићева.

Она је истакла да дијете не мора увијек бити најбоље да би било вриједно, нагласивши да је дјеци потребан родитељ који ће их усмјеравати и коме могу доћи када погријеше.

Према њеним ријечима, дјеци је потребан простор да буду успјешна, али и да некада не буду, треба им да знају да ће их родитељ видјети и када нема петице, медаље, похвале или резултата.

- Оцјена није мјера родитељске вриједности, као што ни дјечији неуспјех није доказ да је родитељ заказао. Можда је управо то једна од најважнијих ствари коју родитељи треба да чују на почетку школске године, да не морају бити савршени родитељи да би били довољно добри - рекла је Зорићева.

Она је појаснила да дијете можда неће рећи "недостајеш ми" или "желим да будемо више заједно" али да то понекад показује понашањем и зато је важно да роитељ умјесто "коју си оцјену добио" упита "како си данас".

- Такав разговор не значи одустајање од граница и одговорности. Он значи да покушавамо разумјети дијете прије него што га почнемо поправљати - рекла је Зорићева.

Указала је и да родитељ жели да дијете има више могућности, да не пати, да успије и да једног дана буде задовољно својим животом, а да проблем настаје када се та брига претвори у сталну контролу и када дијете почне осјећати да никада није довољно добро.

Од дјеце се данас очекује да буду успјешна у школи, да имају добре односе са вршњацима, да тренирају, развијају таленте, буду одговорна, самостална, емоционално стабилна и притом да се без проблема носе са свиме што одрастање доноси.

Родитељи, додала је, с друге стране покушавају да буду присутни, да прате школу, обавезе, друштво, телеФоне, тренинге и расположење дјетета, док истовремено имају властите послове, обавезе и умор и тако школска година лако постане пројекат цијеле породице.

Родитељ, напоменула је, не може и не треба да гарантује дјетету успјех већ може да му пружи сигурност, подршку, границе и простор да учи из властитих грешака.

Зорићева је навела да дијете понекад не тражи још један савјет већ двадесет минута времена и у тим тренуцима можда ће својим понашањем рећи оно што не зна изговорити, а то је "желим да будемо више заједно".

- Школска година зато није само тест за дијете. Она је и прилика да цијела породица пронађе бољи ритам. Мање страха да ћемо заказати, мање поређења и притиска, а више разговора, разумијевања и стварног присуства. Дијете неће памтити само какве је оцјене имало већ и како се осјећало - истакла је Зорићева.