Све је мање преживјелих свједока злочина у фочанској Јабуци у којем је муслиманска војска 23. јула 1992. године свирепо убила 43 мјештанина српске националности, а као да се чека да поумиру и сви извршиоци да се не би имало коме судити, поручили су преживјели Јабучани са обиљежавања 32 године од првог масовног страдања фочанских Срба у посљедњем рату.

У 18 српских села подно Јахорине, муслиманска војска тада је попалила све куће и помоћне објекте на које је наишла убијајући све пред собом, а милости није било ни за слијепе и непокретне старице, дјевојке и дјецу, које су убијали и палили у њиховим кућама.

Најмлађа жртва био је тринаестогодишњи дјечак Ново Елез.

Црква Преображења Господњег је минирана и до темеља срушена.

Свједок злочина Љубиша Симовић прича да муслимански војници нису бирали и да су све редом убијали- дјецу, старце, слијепе, иживљавајући се на жртвама.

“Уписивали су слова “У”, масакрирали их, језиво, то је био један призор за неповјеровати. Сваку од 43 жртве сам видио и сахранио, а послије Дјетона смо доживјели још један такав стравичан дан када смо морали наше покојнике вадити и пренијети у Фочу на Градско гробље”, каже Симовић.

Он наводи да годинама од Тужилаштва БиХ добијају обећања да ће почети судски процес, али да за сада од њих стижу само обевјештења када неко од осумњичених премине.

- Чуо сам се са тужитељицом и рекао сам- ви изгледа као да сви чекате да сви поумру које смо ставили на списак, да и ми изумремо да не можемо свједочити, не знам до кад ћемо више чекати истину коју највјероватније никад нећемо дочекати - огорчен је Симовић.

Свједок Гордан Мастило каже да ужас који се десио тог несрећног 23. јула 1992. године остаје вјечно урезан у памћење свих који су преживјели.

- Нажалост, рука прваде не стиже починиоце, али нама остаје обавеза да на данашњи дан дођемо овдје, прислужимо свијеће и да се бар на трен покушамо да одужимо жртвама које су живот дале за слободу Српске - каже Мастило.

Он истиче да је злочин за сва времена избрисао траг живота у Јабуци.

- Када дођемо сад горе, једино што можеш је да слушаш тишину и загрлиш тугу. То је изгледа судбина Јабучана да то носе са собом, да памте, причају, да покушају пренијети на генерације које долазе, јер ако се то заборави послије нас онда је све узалуд било - поручио је Мастило.

Фото: radiofoca.com

Неђо Мастило, коме су убијени брат, рођаци и комшије, каже да су злочинци сва села напали у исто вријеме- у цик зоре, са једне стране, а да су са друге стране поставили јаке засједе у којима су сачекивали и убијали српску нејач.

- Нажалост, ништа се не предузима, тужилаштво и судство и даље ћуте, извршиоци умиру, свједоци умиру, све их је мање, тако да ће то отићи у заборав ако се не буде шта предузело у краћем временском року - рекао је Мастило.

На Градском гробљу Божовац, гдје су након Дејтонског споразума и егзодуса преосталих Срба из Јабуке пренесени посмртни остаци, данас је служен помен парасос, а родбина страдалих и општинске делегације прислужили су свијеће и положили цвијеће.

Окупљање Јабучана у свом завичају и ове године је заказано за Преображење Господње, када ће мјесна Црква, која је обновљена 2005. године, обиљежити своју славу.

Новинар: Игор Јанковић