У Горњој Јошаници код Фоче данас је обиљежено 30 година од свирепог убиства 56 мјештана српске националности, међу којима и троје дјеце млађе од 11 година, које је починила муслиманска војска из Горажда на Никољдан, 19. децембра 1992. године.

У освит никољданског јутра прве године рата, припадници војске тзв. АБиХ ушли су из правца Горажда десном обалом Дрине у залеђе српских положаја и палећи све пред собом, на кућном прагу, док су се спремали да сломе славски колач, масакрирали српске жене, старце и дјецу.

Десетак заселака Горње Јошанице избрисано је са географске карте, попаљене су не само куће већ и помоћни објекти, уз нејач, убијана је и стока, а гдје су то стигли злочинци су чак посјекли и стабла воћака.

Читаве породице су страдале док су славиле крсну славу.

Убијено је 56 мјештана, а многи од њих на језив начин, одсијецањем дијелова тијела.

Међу жртвама била је 21 жена и троје дјеце, која су претходног дана са родитељима дошла из Фоче да на селу дочекају Светог Николу.

Угашени су животи десетогодишње Драгане Вишњић, њеног три године млађег брата Дражена и двогодишње Данке Тановић.

Драгана и Дражен страдали су заједно са мамом Олгом /31/, татом Драгољубом /39/, стрицем Миланом /33/, баком Зорком /64/ и дједом Вукадином Вишњићем /64/.

Уз двогодишњу Данку Тановић, убијени су и њена мајка, бака, прабака, тетка и ујак.

Данкина мајка Зора Вишњић имала је 22 године, а страдали су и двије године старија њена сестра Ранка и двадесетогодишњи брат Влатко Вишњић, њихова мајка Гоја/44/ и Гојина мајка Стојка /64/.

Убијено је 16 Вишњића, девет чланова фамилије Кулић, по пет у фамилијама Грујичић и Благојевић, затим четворо Давидовића, по троје Јегдића, Пљеваљчића и Стојановића, двоје Мићевића и Ивановића, те по један члан из породица Шкипина, Стевановић, Јагодић и Тановић.

Јошаничанин Маријан Кулић, коме је погинула бројна родбина, пита се због чега би дјеца, жене и старци могли бити криви.

- Једино зато што су Срби. Ту је било дијете од двије и по године, старица од осамдесет година, жена унакажених са провученим рукама кроз дојке, језиво - наводи Кулић.

У нападу на Јошаницу учествовало је 600 припадника такозване Армије БиХ, у 10 група распоређених на 10 јошаничких заселака.

Познати су наредбодавци из ратног предсједништва општине Горажде и војног врха такозване Армије РБиХ, као и непосредни командири јединица на терену, али се још чека да Тужилаштво БиХ, из којег је у више наврата саопштено да су истражне радње у току, подигне оптужнице.

Мјештанин Дејан Благојевић, који је тог дана изгубио бројне рођаке, комшије, кумове и пријатеље, огорчен је што нико од злочинаца није одговарао.

- У том страшном и великом злочину масакрирања дјеце и старих, десио се један случај који, такође, треба поменути - један њихов војник помогао је једној жени да се спаси са дјецом. Нису сви људи исти, али је пуно злочинаца било и пуно је злочина почињено - рекао је Благојевић.

Јошаничким мученицима поклонио се и генерал Милан Торбица, представник Министарства рада и социјално-инвалидске заштите Републике Српске.

Он је истакао да је слобода светиња за српски народ и да је кроз историју увијек страдавао у борби за слободу.

- То кошта ових невиних жртава, али на нама је да их сјећамо и гајимо културу памћења. За овај злочин знају се наредбодавци и извршиоци, али ништа се не покреће, зато што живимо у немогућој држави - рекао је Торбица.

Начелник општине Фоча Милан Вукадиновић истакао је да је поражавајуће да ни након 30 година од страшног злочина нико није одговарао.

- Користим сваку прилику да говорим да пробамо да утичемо на Тужилаштво и Суд БиХ да и српске жртве морају имати правду, да се, према српским жртвама, мора доносити као и према осталим жртвама у БиХ, јер је то једини пут ако желимо истинско помирење, а све остало не води ничему - рекао је Вукадиновић.

Он каже да изградњом спомен-цркве и асфалтирањем пута, ово српско светилиште постаје мјесто сабирања српског народа, мјесто ходочашћа, гдје ће народ долазити да се крштава и вјенчава.

- Мислим да је то у правом смислу васкрснуће Јошанице, и то је најмањи дуг којим можемо да се одужимо овим људима који су страдали за одбрану Републике Српске - рекао је Вукадиновић.

Предсједник Борачке организације Републике Српске Александар Савић каже да је Јошаница једно од најмасовнијих страдања српских цивила и бораца у протеклом рату.

- Жао ми је да још нико није одговарао, а да ли ће не знам. Чини ми се да Суд чека да једноставно нико не остане од свједока и да може да каже `ми бисмо хтјели, али нема ко да свједочи`. Није то случај само овдје, чекају да сви свједоци помру и онда почињу процес - навео је Савић.

Он каже да је Србима остало да се моле Богу да бар неко од убица буде кажњен.

Помен парастос служен је код споменика у засеоку Хоџићи, а уз родбину страдалих и мјештане, свијеће су прислућили и цвијеће положили предтавници бројних општинских и републичких делегација.

У селу Хоџићи, на имању Вишњића у близини споменика, изграђена је и црква у знак вјечног сјећања на јошаничке мученике.

Фочанска Борачка организација традиционлано обиљежава годишњицу страдања у Јошаници у мају поводом Љетног Никољдана, а црква је понијела име светих Ћирила и Методија, који се, такође, прослављају у мају.