Микрокредитне организације (МКО) из Републике Српске зарадиле су лани 41,9 милиона марака, а да је 2023. била изузетно добра за пословање јасно је из упоредних податка с обзиром да је нето добит већа за готово 18 милиона КМ у односу на годину раније.

Према прелиминарним годишњим резултатима Агенције за банкарство РС, МКО са сједиштем у Српској имале су на крају децембра 2023. године приходе тешке 118,6 милиона КМ, док су расходи износили 72,44 милиона марака.

За високе приходе микрокредитног сектора најзаслужније су камате будући да је 97 одсто или 115 милиона КМ прилива било по том основу.    

Поменути извјештај показује да су у наведеном периоду номиналне каматне стопе на укупне кредите повећане са 18,62, колико су износиле 2022. године, на 20,18 процената.

- Просјечне пондерисане номиналне каматне стопе на укупне краткорочне кредите износиле су лани 30,12 одсто, док су код дугорочних кредита износиле 18,05 процената - наведено је у извјештају Агенције.

Зајмови грађана у МКО на крају прошле године били су “тешки” 530,88 милиона КМ што представља раст од 90,65 милиона марака у односу на 2022. годину. Физичка лица највише су посезала за ненамјенским кредитима, пољопривредним зајмовима и кредитима из области услужних дјелатности.

Раст задужености видљив је и код привреде. Кредити правних лица на крају децембра 2023. били су тешки 13,67 милиона марака, што је за 3,3 милиона више у односу на годину раније. За зајмовима су највише посезали привредници који се баве угоститељством те производњом и трговином.

Економиста Саша Грабовац за “Глас” каже да је до позитивног пословања довело више фактора, понајвише кредитни раст.

- Природан кредитни раст обично није везан за ванредне околности, већ је посљедица раста плата и стандарда код дијела становништва. Што се тиче зајмова у микрокредитном сектору ту структура и разлози могу бити нешто другачији. Новац од МКО великим дијелом позајмљују грађани који имају егзистенцијалне проблеме па за таквим кредитима посежу код набавке огрева, уџбеника или да би, на примјер, платити дјеци екскурзију - рекао је Грабовац и додао да су грађани због раста цијена некретнина и робе принуђени да позајмљују веће своте новца.

Он је додао да неповољније услове кредитирања МКО компензује једноставнијом и бржом администрацијом, у односну на банке, која претходи добијању новца и да је то многим грађанима разлог да се одлуче на позајмицу у том сектору.

- На велику добит дијелом је утицало и то што се проценат ненаплативих кредита код домаћих МКО и банака свео испод стандарда. Када је тај проценат висок он значајно оптерећује пословање - појаснио је Грабовац.

Еурибор

Из Агенције за банкарство РС јуче су саопштили да је домаћи банкарски сектор стабилан, висококапитализован, ликвидан и профитабилан што показују прелиминарни резултати пословања у 2023. години према којима су све банке са сједиштем у Српској исказале нето добит у укупном износу од 189,1 милион КМ, која је за 35,8 одсто већа него годину раније.

Када је ријеч о Еурибору, из Агенције су навели да све банке у РС одобравају кредите са номиналном каматом која може бити фиксна или промјенљива.

- Повећање или смањење каматних стопа за еврозону, које утврђује Европска централна банка, може имати утицаја на уговоре о кредитима код банака у Српској код којих је уговорена промјенљива номинална каматна стопа - навели су из Агенције.

Анита Јанковић Речевић