Астрономи су недавно уочили изненађујући лик "смајлија" како се смијеши са површине Марса док су проучавали ванземаљски пејзаж у склопу нове студије.
Структура налик емотикону, која је видљива само под одређеним условима, представља остатак древног језера које се осушило прије неколико милијарди година - и могла би да крије знакове некадашњег живота на Црвеној планети, пише LiveScience.
Европска свемирска агенција (ЕСА) подијелила је слику "смајлија" у објави на Инстаграму 7. септембра. Овај "осмијех", који се састоји од прстена древних наслага хлоридне соли са паром кратера од метеора као очима, ухватио је орбитер ESA ExoMars Trace Gas, који анализира нивое метана и других гасова у Марсовој атмосфери од 2016. године.
Уобичајено, овакве наслаге биле би непримјетне у односу на остатак Марсове површине. Али када се посматрају користећи инфрацрвене камере, попут оних на ExoMars Орбитеру, соли изгледају ружичасто или љубичасто.
Фотографија је снимљена у оквиру студије, објављене 3. августа у часопису "Scientific Data", у којој су истраживачи направили први поуздани каталог наслага хлоридне соли на Марсу користећи слике са ЕxоМарс Орбитера. Тим је укупно идентификовао 965 различитих наслага расутих по ванземаљском свијету, које се крећу у величини од 300 до 3.000 метара ширине. Тренутно није јасно колика је величина овог "смајлија".
Ове наслаге су посебно важне јер "могу пружити оптималне услове за биолошку активност и очување", што их чини "примарном метом за астробиолошко истраживање", написали су истраживачи у раду.
Марс је некада био водени свијет, са језерима, ријекама и плитким океаном сличним онима на Земљи. Али негде прије двије милијарде или три милијарде година, вода је пресушила након озбиљних климатских промјена. Ово је вјероватно било изазвано губитком Марсовог магнетног поља, што је омогућило сунчевом вјетру да постепено уклони већи дио атмосфере планете и на крају узрокује да већина течне воде замрзне или испари у свемир.
Слане наслаге остале су као посљедњи трагови воде која је нестала из Марсових језера на крају "динамичне водене прошлости" планете, написали су истраживачи. На неким мјестима, преостале соли су једини доказ да је тамо уопште било воде, додали су.
Али ове наслаге би могле имати и велике импликације за потрагу за доказима о древном животу на Марсу.
Истраживачи вјерују да, како су Марсова језера почела да се смањују и нестају, преостала вода би постајала врло слана, омогућавајући јој да остане течна упркос температурама које су ишле и до минус 40 степени Фаренхајта (минус 40 степени Целзијуса), према саопштењу ЕСА.
Ове посљедње слане баре "могле су постати уточиште" за микробе који су можда преживјели Марсову трансформацију, што је довело до тога да се њихови остаци акумулирају у овим наслагама када је вода коначно пресушила, написали су истраживачи у саопштењу. Ако се ово догодило, соли су могле дјеловати као конзерванс — потенцијално чувајући доказе о овим изумрлим облицима живота милијардама година.
Недавна велика открића такође наговјештавају да Марс тренутно има много више воде него што смо првобитно мислили, што је поново побудило наде за проналазак живих микроба на Црвеној планети у будућности. У јуну, астрономи су најавили откриће "најмање 150.000 тона" мраза од воде на врховима неких од највиших Марсових вулкана. А у августу, научници су открили да се испод површине Црвене планете можда крије огроман скривени океан — са довољно воде да покрије планету водом дубоком 1,6 километара.
