Амбасадори Републике Српске - наши спасилачки тимови, након повратке из Турске гдје су на најбољи могући начин пронијели глас о нашој Републици, поносни су на успјешно обављен задатак. Највећа награда, кажу хероји великога срца, јесте спашени живот.

Спасиоци настављају хуману мисију - планирају да се одрекну дневница у корист спашене 11-годишње дјевојчице Ирмак, која је у земљотресу у Турској изгубила родитеље.

Језиве сцене рушевина, десетине мртвих, родитељи који плачу над тијелима своје дјеце, оставиле су дубок траг у срцима тридесеточланог тима, али успјешно окончана акција спашавања дјевојчице, која је трајала четири часа, дала им је снагу да се издигну изнад свега.

Ненад Јовановић се на том задатку нашао раме уз раме са некадашњим инструктором из Турске који га је препознао.

- Бог нас је погледао. Ево, сад се покренула прича да будемо награђени, али ми смо своју награду већ добили - били смо учесници у спашавању једног живота. Мислим да веће награде од те нема - истакао је Ненад Јовановић, припадник спасилачког тима Републичке управе Цивилне заштите.

- Мислим да смо оправдали боравак у Турској и освјетлали образ Републике Српске. Учествовали смо и у извлачењу тијела страдалих које су породице чекале да би обавиле сахрану - рекао је спасилац Жељко Јанковић.

Турски народ био им је захвалан и када су испод рушевина проналазили тијела њихових најмилијих.

Спасилац Младен Кулић рекао је да им је жао што нису имали прилику да спасу још нечији живот. Али, како истиче, проживјели су веома тешке тренутке суочавајући се са огромним разарањем за које се никако није могуће довољно припремити, јер су спратови зграда дословно наслагани један на други и без механизације је немогуће рашчистити и доћи до унесрећених.

Ова хумана мисија обиљежила је њихов живот. Пса трагача Тору сматрају равноправним чланом екипе.

Спасилац Александар Наумовић подсјећа на реченицу "да када спасиш један живот, кажу да је то као да си спасио цијели свијет", те истиче да је пас трагач урадио велики дио посла и то квалитетно и брзо.

Иако их је увече након цјелодневне акције често будило подрхтавање земљишта, није било мјеста за страх. Једини циљ им је био спасити што више људи.

Спасилац Драгиша Вулетић поменуо је ријечи патријарха Павла "ако си уз Христа онда чега се бојиш, ако ниси чему се надаш" и истакао да током тих десет дана нико од спасилаца из Српске није повријеђен, нити задобио огреботину.

- Оно што је основно на терену и у оваквим условима, као што је катастрофални земљотрес, јесте тимски рад и изнад свега да су сви чланови сложни и да допуњују један другог. Желим да нагласим, да је осим спашавања људског живота, наша највећа сатисфакција што смо се сви вратили здрави - нагласио је Ненад Ћук, замјеник директора Републичке управе Цивилне заштите.

Успјешно су обавили хуману мисију. И логистички тим је био на висини задатка. Путовали су 34 часа без паузе да обезбиједе све што је неопходно колегама на терену.

Спасилац Славиша Вучковац каже да их је сустигао умор тек када су се вратили, као и сјећања на потресне слике којима су свједочили, а које су потиснули док су били на терену.

Уз велику пожртвованост предузели су и све мјере предострожности. Имали су подршку свих институција за вријеме боравка у Турској, а имаће је и убудуће.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик наградиће јунаке - спасиоце са по 5.000 марака након хумане мисије у Турској, гдје су у правом свјетлу представили Српску. У уторак, 21. фебруара, за припаднике Спасилачког тима биће уприличен пријем у Палати Републике.