Док смо обилазили мјесто гдје је Свети Јован крстио Господа, један архијереј је рекао како би било лијепо да имамо ту свој манастир или цркву, као Грци и Руси. Сат касније, чудо. Принц Гази бин Мухамед патријарху Порфирију је пренио краљеву жељу да Српској православној цркви поклони парцелу. Кључ је у љубави принца према православљу. И нашим Дечанима.

Ово за Спутњик каже др Ведран Голијанин, професор Богословског факултета у Фочи који је у делегацији, коју је предводио патријарх српски Порфирије, учествовао на Међународној конференцији Процес из Акабе, у Јордану:

„Принц Гази је прије више година дошао у Дечане, присуствовао вечерњем богослужењу. Нико од присутних није знао ко је он. Тек након службе се представио монасима. Из неког разлога, мени засад непознатог, он заиста много воли Дечане. Изразио је жељу да будући српски манастир у Јордану буде изграђен управо по угледу на ту светињу“.

Професор Голијанин је конференцији Процес из Акабе присуствовао у пратњи митрополита дабробосанског Хризостома.

Процват православља у Јордану

Ријеч је о серији међународних састанака које је 2015. покренуо краљ Јордана Абдулах II у којем позива политичке и вјерске лидере широм свијета да унаприједе сарадњу у циљу борбе против екстремистичких идеологија, радикализације и тероризма.

У раду Конференције су, поред краља Абдулаха, патријарха српског Порфирија и албанског премијера Едија Раме, учествовали патријарх јерусалимски Теофил, антиохијски Јован, архиепископ албански Јован и више хришћанских, јеврејских и исламских вјерских предводника са Блиског истока и Балкана.

Професор Голијанин сматра да су Јорданци достојни организатори, јер су примјере помирења показали на дјелу. Видјели су их својим очима. И осјетили.

„Јордан је већински исламска земља, но управо захваљујући добронамерности краља Абдулаха и принца Газија видјели смо како је православно хришћанство доживјело заиста велики процват у тој држави. Комплетан археолошки комплекс у Ал-Магтасу, мјесту крштења нашег Господа, гдје су изграђене бројне православне цркве, директно је од краља намијењен хришћанима“.

Откриће и сузе принца Газија

Саговорник Спутњика додаје да нико у делегацији није знао да их у Ал-Магтасу очекују велика изненађења.

Прво је посебан третман који је Краљевина Јордан указала нашој цркви, нашем патријарху и архијерејима. То, каже, говори да ова посјета није била значајна само за Српску православну цркву, већ и за Краљевину Јордан, краља Абдулаха и принца Газија.

"Кад смо видјели како се један принц исламске земље са поштовањем, љубазношћу и искреним пријатељством опходи према нашем патријарху и архијерејима, сви смо осјетили додатни понос што смо Срби".

Држећи уводну ријеч на Конференцији принц је испричао како је дошло до формирања археолошког комплекса на мјесту Христовог крштења. Након јорданско-израелског рата од једног монаха је сазнао да су се на том мјесту, које је било потпуно зарасло, кроз читаву хришћанску историју сливали ходочасници, да је, по предању, ту проповиједао Свети Јован и крстио Господа Исуса Христа.

„Принц му је повјеровао, подручје је најприје деминирано, потом су почела ископавања и пронађени остаци бројних ранохришћанских цркава из периода од шестог до дванаестог вијека. Ходочасници су ту долазили током византијског и османског периода. Док је о томе говорио, неколико пута је застајао - јер је плакао. Испричао је како је о свему обавијестио краља, замолио да се спроведу археолошка ископавања и добио пуну подршку“.

У посту и молитви 40 дана – у српском манастиру

Голијанин додаје да је српска делегација имала привилегију да прије свих осталих посјети „мјесто крштења“, али и да је тамо дочека принц Гази бин Мухамед и лично спроведе до археолошког локалитета Илијино брдо. Затим преко свих других значајних мјеста до грчког манастира Светог Јована Крститеља, гдје се налази и музеј.

„Ту се тренутно, под покровитељством Краљевине Јордана и лично принца Газија, гради Православни универзитет. Ту ће студенти православне теологије из читавог свијета моћи да изучавају богословље и да уче арапски. На крају нас је принц одвео на један локалитет, недалеко од манастира Светог Јована и рекао нам да ту земљу Јордан поклања Српској православној цркви. Изразио је жељу да будући манастир буде изграђен по угледу на Дечане и да студенти будућег Православног универзитета управо у српском манастиру, у склопу студијског програма, проводе у посту и молитви четрдесет дана, по угледу на Исуса Христа“.

Позив митрополита Хризостома, у коме није сам

Саговорник Спутњика каже да је, као и цијела делегација наше цркве, био веома дирнут овим гестом. Да јордански принц воли православље и чита православну духовну литературу чуо је раније, од свог митрополита.

Владика Хризостом имао је и посебан састанак са принцом, како би му уручио важно позивно писмо:

„Потписали су га митрополит и реис-ул-улема Исламске заједнице у Босни и Херцеговини Хусеин Кавазовић. Позвали су га да дође, посјети Сарајево и одржи пригодна предавања, како студентима Исламског факултета, тако и студентима Богословског факултета. И њему је то заиста било драго. Рекао је да му је та идеја блиска срцу и да му је животни сан историјско помирење православних и муслимана. Надамо се да ће човјек кога заиста краси велика доброта, уколико дође овдје у Босну и Херцеговину, показати и ту могућност, да неко ко је заиста предани вјерник ислама не само да има добре односе са православнима, него и да воли православне и сарадњу с њима. То би заиста била права ствар“.

Ако може у Јордану, може и у БиХ

Голијанин додаје да је принц дошао и на свечану вечеру којој су присуствовали краљ Абдулах и премијер Еди Рама. Дружио се са архијерејима и слушао црквено појање на грчком, арапском и црквенословенском језику.

„Принц је све вријеме провео с нама и указао нам посебну пажњу.“

Блиски исток је, подсјећа саговорник, познат по вјерским трвењима, а Јордан заиста примјер вјерске толеранције, помирења, међусобног измирења и праштања:

„Када видимо њих, можемо закључити да би то и код нас било могуће. Наравно, није све до Српске православне цркве, која константно показује жељу за помирењем и међусобним праштањем. Дакле, није све до нас“.

Професор Богословског факултета у Фочи још додаје да земља коју су уз ријеку Јордан добили хришћани није мала. Поред грчког, ту је у низу и римокатолички манастир, затим велики руски манастир са гостопримницом за ходочаснике, а поред је земља сличних димензија која ће бити дарована Српској цркви.