Срби у Федерацији БиХ (ФБиХ) продају своју имовину да би преживјели, а најтеже је онима који живе у Ливну, Купресу, Мостару и Бугојну, гдје су мањина, изјавио је Срни предсједник Иницијативног одбора кровне асоцијације Срба у ФБиХ Миле Марчета.
Марчета је замолио институције Републике Српске и Србије да помогну Србима који живе у општинама у ФБиХ у којима су мањина, јер без помоћи неће моћи да опстану.
Он је истакао да су Срби у Дрвару, Гламочу, Босанском Грахову и Босанском Птеровцу, повратничким општинама у ФБиХ, неизмјерно захвални Републици Српској и Србији за помоћ коју им пружају, те оцијенио да би она требало да буде у континуитету.
- Требало би основати неки Фонд, јер у ФБиХ има Срба који припадају општинама Ливно, Купрес, Мостар и о тим Србима готово нико не води рачуна - рекао је Марчета.
Он је истакао да су Срби из Ливањског кантона и Купреса запостављени, а да је овај градић прије одбрамбено-отаџбиског рата већински био српски.
- У Ливањском пољу, у српским селима Губин, Сајковић, Прово, Чапразлије, Срби немају ни путева, ни воде, нити продавнице. Доктору иду у Ливно које је удаљено око 40 километара - објаснио је Марчета.
Према његовим ријечима, живот у тим селима је веома тежак за малобројне српске повратнике и том народу треба помоћ да би опстали на својим огњиштима.
- Најтрагичније је да Срби, који остају у ФБиХ, своју имовину морају да продају како би преживјели - истакао је Марчета.
Он је навео да је Дрвар, послије рата, подијељен између кантона, да је 10 села припало општини Бихаћ и да о тим Србима нико не води рачуна.
- То су села према Мартин Броду и према Книну - рекао је Марчета.
Он је напоменуо да Српска православна црква у Ливну наредне године обиљежава 800 година постојања, а није добила ниједан пфенинг, што сматра алармантним, док је кантонална власт небројено пута помагала самостане и католичке цркве.
- То говори да они који држе конце у Ливањском кантону поштују само своје и држе до свога, а све друге омаловажавају - сматра Марчета.
