Срби упорно и на више начина банализују свој однос према језику, у јавним наступима такмиче се како ће што жешћим ријечима сами себе грдити, а туђу ријеч узимају умјесто десет домаћих, изјавио је академик Миро Вуксановић.

Вуксановић је нагласио да народ још није научио да није писмен онај који зна гдје се ставља тачка, него онај што ставља тачку на крају лијепе и тачне мисли.

- Наша такмичења у бирању `најлепших` речи су реклама без разлога јер је свака реч лепа ако стоји на правом месту у говору и у писму. Осим тога, већ дуго имамо именице мајка, дете, син, сестра, брат кућа и тако редом. Треба се са осмехом сетити `новоговора` и панталодржача, околовратних допупака и зракомлата, па им додати наша духоклонућа и прохујак - рекао је Вуксановић.

Према његовим ријечима, никада се нису примиле ријечи добијене преко огласа јер језик настаје другачије.

- Често јасне речи замењујемо нејасним и заносимо се да смо учени тек када претерано затрпавамо стручним изразима. Узалуд нам говоре `не верујте лекару који вашу бољку описује на латинском, ни научнику за кога се не разуме чиме се бави` - рекао је Вуксановић за "Политику".

Он је напоменуо да језик није власништво појединца, већ га стварају сви и припада свима.