Сребреница између историјских чињеница и ратне пропаганде

10.07.2025. 12:18
6
ИЗВОР: rt.rs

Како се ближи тридесета годишњица злочина у Сребреници, јавност има пуно право да изнова постави кључно етичко питање: има ли тог заиста тешког злочина изван по много чему климаве политичко-правне квалификације Хашког трибунала за бившу Југославију, да је посреди био геноцид?

Да ли је жртвама злочина у Сребреници уопште могуће одати пошту и изразити пијетет, без ритуалног наглашавања геноцида?

Кост у грлу српско-бошњачких односа

Шта је, напросто, са онима који желе да одају пошту недужним муслиманским жртвама, а не желе да учествују у политичкој инструментализацији тог заиста тешког злочина?

Инсистирање на квалификацији злочина у Сребреници, као да је посриједи геноцид има, заправо, политичку функцију, уз ниподаштавање српских и осталих жртава. То је крупна политичка кост у грлу данашњих српско-бошњачких односа, управо нека врста гаранције да Срби и данашњи Бошњаци у Босни и Херцеговни још дуго неће пронаћи било какав заједнички језик, што, без и мало сумње, иде на обострану штету.

Коме такво стање иде у прилог, није тешко утврдити или макар претпоставити.

Трансформација геноцида

Да се у Сребреници 1995. године догодио "геноцид", одредила је првостепена пресуда и одлука по жалби у предмету генерала Радислава Крстића пред Хашким трибуналом. Том приликом је утврђено да геноцид може да се догоди и на "малом географском подручју", чак и у ситуацији у којој су припадници Војске Републике Српске организовали превоз свих жена, дјеце и старијих мушкараца на сигурно, односно нису убили никог осим "бошњачких мушкараца војног узраста".

У научном раду "Политика геноцида" Едварда С. Хермана и Давида Патерсона (MONTHLY REVIEW PRESS New York, 2010), чији је рецезент био Ноам Чомски, наведена је мисао правника Мајкла Мендела: "Геноцид је у тој пресуди трансформисан – не у обично етничко чишћење, већ у убијање потенцијалних бораца током рата ради војне предности... У случају Крстић, концепт геноцида, осим као чиста пропаганда, изгубио је сваку везу са холокаустом – програмом истребљења читавог народа."

Запад на страни сецесиониста

Поменути аутори, Херман и Петерсон, децидно наводе да су, током грађанских ратова у бившој Југославији током деведесетих година, САД, Њемачка, НАТО и Европска унија стали на страну националних група које су жељеле да се отцијепе од јединствене федералне државе, а били су, притом, против националне групе која се најдуже залагала за очување Југославије – Срба.

- То је западни блок чврсто сврстало иза Хрвата и Словенаца, затим Бошњака, а на крају и Албанаца са Косова. Ратови у Босни и Херцеговини (1992–1995) и на Косову (1998–1999) добили су огромну пажњу у САД и на Западу уопште, чему је допринијело и оснивање Међународног кривичног суда за бившу Југославију (МКСЈ), који је марљиво служио интересима НАТО-а и његових југословенских клијената (Бошњака, Хрвата и косовских Албанаца), а супротстављао се демонизованим Србима. Пошто су те ратове подржавале, па и директно водиле НАТО силе, и пошто је заиста било етничког чишћења и убистава на етничкој основи, готово да се подразумијевало да се не само 'етничко чишћење', већ и термини попут 'масакр' и 'геноцид' брзо приписују операцијама Срба - наводе Херман и Петерсон.

Заборављени Џон Среј

Њих двојица истичу да је "изузетно претјеривање у приказивању српског зла и насиља (уз истовремено умањивање насиља од стране НАТО савезника)", уз фабриковане приче о "концентрационим логорима", "логорима за силовање" и сличним аналогијама са нацистима и Аушвицом, навело тадашњег шефа обавјештајне службе америчке војске у Сарајеву, потпуковника Џона Среја, да се јавно огласи прије краја рата у Босни.

"Америка није била овако патетично обманута још откако је Роберт Макнамара помогао да се управља и ескалира рат у Вијетнаму... Популарне представе о бошњачкој влади створене су захваљујући продуктивној пропагандној машини. Чудна комбинација три велика креатора јавног мњења –ПР агенција у служби Бошњака, медијских стручњака и симпатизера у америчком Стејт департменту – успјела је да манипулише илузијама у корист муслиманских циљева."

Лажних тврдњи о 250.000 бошњачких жртава данас се мало ко сјећа...

Херман и Петерсон посебно истичу да је муслиманско руководство већ почетком 1993. године почело да износи тврдње о 200.000 погинулих, само 9 мјесеци након почетка сукоба.

- Бројке попут те, па и 250.000 (понекад и више), брзо су постале институционализоване у водећим медијима, служећи за подупирање тврдњи о 'геноциду' и као оправдање за позиве на страну интервенцију ради заштите босанских муслимана. Међутим, ова тврдња доживјела је озбиљан ударац у периоду од 2005. до 2007. године, када су двије различите студије – једну је спонзорисао сам МКСЈ, а другу норвешка влада – закључиле да су сукоби у Босни резултирали са укупно око сто хиљада жртава на свим странама, укључујући и цивиле и војнике.

С обзиром на кредибилитет извора, ови налази нису могли лако бити исмијани као "порицање холокауста" или "ревизионизам", али су у западним медијима третирани веома уздржано, и споро су замјењивали много веће бројке од 200.000 или 250.000 које су се годинама наводиле. Уз то, није било готово никаквих анализа или објашњења зашто су се те неутемељене и непроверене тврдње из бошњачке пропаганде уопште тако лако и широко прихватиле у јавности - навели су Херман и Петерсон.

"Суочавамо се са аномалијом"

Херман и Петерсон, поред тога, истичу да су тврдње да је у Сребреници стријељано осам хиљада "мушкараца и дјечака" веома слабо утемељене.

- У великој мјери (ова тврдња) почива на тешкоћама у раздвајању погинулих у борби (а било их је много током јулских борби 1995. у Сребреници) од стријељаних, затим на веома спорним свједочењима (често добијеним кроз споразуме о признању кривице, под притиском), као и на јаком интересу и страственој жељи да се поверује у најгоре о већ темељно демонизованим Србима - наводе Херман и Петерсон.

- Али, чак и ако се догађај попут масакра у Сребреници догодио тачно онако како га прихвата западни естаблишмент, и даље се суочавамо са аномалијом: укупан број жртава у Босни (око сто хиљада на свим странама), а још више број бошњачких цивилних жртава током четворогодишњег 'геноцида' (око 33.000), блиједи у поређењу са бројем цивилних жртава у Ираку током тринаестогодишњих 'санкција масовног уништења' и седмогодишње америчке инвазије и окупације. Уз процјене од 800.000 до милион мртвих у та два ирачка случаја, број страдалих тамо (у Ираку) надмашује (укупан) број бошњачких цивилних жртава у односу 24 према 1 и 30 према 1. Ријеч 'геноцид' употријебљена је шест пута више за Босну, него за жртве санкција у Ираку, и чак тридесет седам пута више него за жртве током инвазије и окупације - истичу Херман и Петерсон.

"Овај дисбаланс у језичкој употреби (као и у пажњи и негодовању) може се објаснити једино прилагођавањем медија и интелектуалаца потребама пропаганде и односа с јавношћу западног политичког естаблишмента. Они су веома осјетљиви и страствени када су у питању крвави злочини које извршавају 'зли' други, те зато и 'геноцидни' – али су изузетно тихи када се ради о злочинима који су 'конструктивни' и који, наравно, 'имају сложени контекст'."

Шта са пола милиона страдале ирачке дјеце?

Херман и Петерсон нису случајно поменули ирачки, поред осталих примјера. Они наводе да је "нормализација овог намјерног масовног убијања цивила од стране САД била оштро откривена у мају 1996. године, када је Лесли Стал са Си-Би-Ес телевизије питала тадашњу америчку амбасадорку у УН Мадлен Олбрајт да ли вјерује да је 'цијена' пријављених пола милиона мртве ирачке дјеце вриједила тога".

Њих двојица су навели и конкретан цитат из интервјуа:

Лесли Стал: Чули смо да је умрло пола милиона дјеце. То је више дјеце него што их је страдало у Хирошими. И, знате, да ли је та цијена вриједна тога?

Мадлен Олбрајт: Мислим да је ово веома тежак избор, али ми сматрамо да цијена вриједи.

- Наравно, режим санкција никада није довео до свргавања Садама Хусеина, и вјероватно никада није ни био намијењен да уклони његов режим; међутим, он је испунио политику САД (Џорџ Буш старији, Бил Клинтон и Џорџ Буш млађи) и Велике Британије (Џон Мејџор и Тони Блер) да се пониште материјални и политички добици једне некада брзо модернизоване земље, Ирака, као водеће силе на Блиском истоку, истовремено је слабећи уочи инвазије и окупације која је почела 2003. године - навели су Херман и Петерсон.

Шта са "Олујом"?

Херман и Петерсон у свом научном раду истичу да је Хрватска у прољеће и љето исте, дакле 1995. године, покренула операцију "Олуја" против Срба који су живели у Крајини.

- Ове операције добиле су кључну подршку САД у виду материјалне помоћи и обавјештајних података, обучавања како хрватских тако и босанско-муслиманских трупа од стране америчких корпорацијских плаћеника као што је МПРИ (Military Professional Resources Inc.), као и дипломатску заштиту. Мање од мјесец дана након масакра у Сребреници, операција 'Олуја' протјерала је око 250.000 етничких Срба из Крајине, дуж обје стране хрватско-босанске границе, убијајући неколико хиљада људи, укључујући и неколико стотина жена и деце. Тог дана у августу, када је Савјет безбједности разматрао ситуације у Босни и Хрватској, америчка амбасадорка Мадлен Олбрајт говорила је сликовито о томе колико је 'важно усмјерити међународну пажњу на положај избјеглица из Сребренице и Жепе', којих је по њеним процјенама било око тринаест хиљада, а које су 'Срби тукли, силовали и убијали'. Међутим, није рекла ништа слично о двадесет пута већем чишћењу Срба из Крајине, користећи Сребреницу као покриће за ову и даље текућу операцију изведену са блицкриг ефикасношћу. Ово етничко чишћење 250.000 Срба било је највећи догађај те врсте у балканским ратовима - констатују Херман и Петерсон.

 

Аутор: Бранко Жујовић

Коментари 6
  • Generic placeholder image
    Aa za gordan 11.07.2025. 12:59
    Druze nemoj im se uvlaciti i prodavati...ki o je za nase zrtve odgovarao?sramota je takve srbe kao sto si ti imati....oni su dobro unovcili svoje zrtve tako da nemoj mlatiti bezveze druze....idi u federaciju pa tamo prodaji tu pricu i suosjecaj se sa njima.jel slucajno znas koliko je srba neduznih stradalo u ratu?naravno da ne bitno je prodati se....fuj gade mi se takvi kao sto si ti....da di slucajno u ratu bio ovdje a ne u inostranstvu nebi pricao tako.
  • Generic placeholder image
    Sokolac 11.07.2025. 11:39
    Ti si gordane mudzahedinski pas,.....gdje su po balijskim medijima zlocini nad srpskim narodom,....o tome se suti nego se slade njihovim zlocinima
  • Generic placeholder image
    aferim 11.07.2025. 10:47
    Meholjic, Grajf, Kanadski bataljon izvjestaj (a town betrayed NO documentary) Fadila, klali smo ih na Bozic.Kravica itd. Ratni zlocin nad Srbima, izdaja lopova i ubice Orica sa b-Alijom i Klintonom i zlocin nad Muslimanima uz pomoc DB Frenkijevih i Jovicinih (slobinih) ubica uz podrsku EU. Rat 92-95
  • Generic placeholder image
    Proka 11.07.2025. 10:29
    Meni smeta što se Srpske žrtve ne spominju u svijetu da ne kažem u Federaciji, što se ćuti o tome kao da su nebitne. Čije su majke,sestre,braća plakali za svoijim najmilijima prije nego se desila Srebrenica, ubijeno je u selima oko Srebrenice skoro 3500 Srba gdje postoje i mnogi video zapisi i dokazi, zašto se i to ne spominje od strane Federacije. Da bi se desilo pomirenje moramo odati počast svim žrtvama na svim stranama inače bez toga nema sreće. Ali čisto sumnjam da će se to ikada desiti.Iz tog razloga prosto je nemoguće živjeti u ovoj državi zajedno, gdje se žrtve jedne strane priznaju, a žrtve druge dvije strane se i ne spominju kao da nisu bitne.
  • Generic placeholder image
    Akcijareakcija 11.07.2025. 08:16
    Sve dok se sa jedna strane preuveličava a sa druge umanjuje, nema nama ni pomirenja ni budućnosti
  • Generic placeholder image
    Gordan 10.07.2025. 16:54
    Zaobidjute pricu o Srebrenici, to je nasa najveća sramota koju su pocinile grupe ološa sa srpskim imenima, hvala bogu u srpsko ime nisu i za srbe, i ne bi je trebali spominjati, desilo se sto se desilo na zalost, ne daj bože vise nikad i nikome, a desili su se ul vini i nad Srbima i za to se mora odgovarati, svi za sve , zlikovci nemaju ni vjeru mi naciju, to je put pomirenja i budućnosti, valja nam zajedno , kako god
Повезане вијести
Милановић: Заклали ми мајку која је вјеровала у добро у људима Милановић: Заклали ми мајку која је вјеровала у добро у људима
Масакр у сребреничком српском селу Подравање Масакр у сребреничком српском селу Подравање
Погледајте документарни филм “Раздор у БиХ - из угла Републике Српске“ Погледајте документарни филм “Раздор у БиХ - из угла Републике Српске“
Најчитаније
  • Чувајмо сјећање на невино страдале Србе у средњем Подрињу и Бирчу
    15h 48m
    2
  • ВиК Источно Сарајево: Ванредно обавјештење
    18h 27m
    4
  • Сутра прва хуманитарна котлићијада у Источном Сарајеву
    22h 11m
    2
  • Милановић: Заклали ми мајку која је вјеровала у добро у људима
    21h 53m
    13
  • Лиле на Романији окупиле "и старо и младо"
    11h 27m
    1