Историјским часом и подизањем заставе на јарбол, ученици и руководство Средњe школe "28. јуни" у Источном Новом Сарајево обиљежили су Дан српског јединства, слободе и националне заставе.

Директор Средње школе "28. јуни" Борис Брајовић истакао је да се на дан када је пробијен Солунски фронт слави и  празник српског јединства и да је то важан историјски датум.

- Разред који је прошле године остварио најбоље резултате имаће част да изнесе и на јарбол подигне српску заставу – рекао је Брајовић додајући да ће ученици тог одјељења бити награђени због постигнутог успјеха.

Историјски час одржао је професор историје Лазар Шкобо који је поручено да се мора његовати култура сјећања, те поштовати национални симболи и традиција српског народа.

Шкобо је навео да је један од националних симбола и застава која се мијењала током историје.

- Прво појављивање српске заставе везује се за период краља Владислава. У то доба заставе су представљале обиљежје владарских породица. Ова тврдња поткријепљује се подацима из списка жупана Десе, који је 1281. године наложио да се из Дубровника врате ствари из благајне његовог оца, а међу њима се налазила застава црвено-плаве боје која је описана као vecilum unum de zendato rubeo et blavo - застава од платна црвеног и плавог – рекао је Шкобо.

Шкобо је навео да је за вријеме цара Душана на застави Србије стајао црвени двоглави орао на жутој позадини, те да је то цртеж на мапи из 1339. године.

- Србија је дуг временски период била под Османлијама, а тек по избијању устанака завијориле су се српске заставе. У то вријеме на заставама је био крст, симбол борбе за слободу, али и хришћанства. Томе у прилогу најбоље говори слика Паје Јовановића, Таковски устана, на којој се јасно види Милош Обреновић који држи заставу са црвеним крстом – објаснио је он.

Фото: katera.news

Говорећи о историји српске заставе, Шкобо је истакао да је Србија Сретењским уставом из 1835. године одредила како ће изгледати њена застава, али да се и она разликује од данашње.

- Боје заставе биле су црвена, бијела и челикасто-угасита. Многи историчари мисле да је идеја за заставу потекла од Француске, тачније њихове револуције. Међутим, само пар мјесеци касније устав је укинут, донешен је нови и застава Србије добија нов изглед који је задржала до данас. Заставу су чиниле црвена, плава и бијела боја, с тим што су се на њој налазиле звјездице које су представљале оданост султану – појаснио је он.

Међутим, додаје Шкобо, Милош Обреновић ће поново промијенити заставу Србије и крст и оцила замијенити за круну и двоглавог орла.

- Распоред боја остаће исти и такав изглед задржан је све до Другог свјетског рата. По његовом завршетку, ти симболи су уклоњени и замијењени петокраком. Распоред боја је замијењен, па је тада застава била плаво-бијело-црвена. Таква застава представљала је СФРЈ све до њеног распада, након чега је  склоњена петокрака – рекао је он и подсјетио да је српска застава састоји од три боје, и да свака од њих има своје значење.

- Црвена представља крв хероја који су страдила у борби за слободу, плава симбол небо коме се тежи, а бијела симболузује млијеко којим се хране српска дјеца – закључио је Шкобо.

Марија Крсмановић, ученица трећег три одјељења, смјера за техничара информационих технологија, рекла је да је њеном одјељењу припала част да у име свих ученика школе иснесу заставу.

 - Данас ће се застава вијорити на вјетру као подсјетник на жртву коју су наши преци поднијели за слободу свог народа – истакла је Крсмановићева.