Небојша Глишић био је огорчен призорима земљотресом разорених зграда у градовима Албаније и тиме је скренуо пажњу на констатацију да широм свијета посљедњих десетак година "не убијају земљотреси, него корупција у грађевинарству".

Познати београдски архитекта, који је последњих деценија учествовао или потпуно конструисао мноштво објеката по Србији за западноевропске велике компаније, констатовао је да је, чак и кад се у зграде уграђују и велике количине бетона и арматуре, катастрофа у случају земљотреса гарантована ако су згради "танка кољена".

- На фотографијама из Албаније саткана је сва моја деценијска борба са аматерима у послу, са ситним користољубљем, биједним уштедама у арматури, серклажима, сеизмичким платнима. Милион пута сам се срео с питањем: зашто толико арматуре и бетона? Ево зато. Не догађа се сваки дан, али кад се догоди, односи људске животе и прави неизмјерне штете. Да се радило по прописима, све ове зграде, повријеђени и мртви у њима, сада би били живи и здрави. Осим ситнијих пукотина и попадалих ствари по стану и кући, ништа се озбиљније не би догодило. Данас би имали и дом и живот. - каже Глишић.

Другим ријечима, земљотрес с епицентром неколико километара од Драча са својих 6,4 степени по Рихтеру, иако јак, нипошто није био тако снажан да би овако разорио зграде по Албанији. Глишић скреће пажњу на очигледне ствари на фотографијама рушевина; разбијени углови зграда немају армиранобетонске стубове, неријетко нема серклажног вијенца изнад зидова, све заједно дјелује као да је било чудо да се није и раније порушило и без земљотреса.

- За вриједност једног просјечног телефона који се купује сваке године, купили бисте мир себи и будућим генерацијама, ангажујући инжењера да уради свој посао. Одбио сам небројено пута да учествујем у пројектима дивље надоргарње, јер је јасно к'о дан шта се може догодити. -

Једно истраживање са Универзитета Колорадо из Боулдера из 2011. о последицама лоше градње зграда на људске жртве у земљотресима установило је да се у свим земљотресима у претходне три деценије могло избјећи чак 83 посто свих мртвих само да су се зграде у погођеним градовима и насељима подизале у складу са стандардима заштите од земљотреса.

Истраживање је било велико, обухватило је цијели свијет, и покренуло је такво занимање да је освануло и у часопису "Nature". Повод за истраживање био је катастрофалан земљотрес на Хаитију из 2010. Тих 7 степени по Рихтеру ни данас се не зна да ли је побило 100.000 или чак 316.000 људи, уз материјалну штету од око 8 милијарди долара у једној од најсиромашнијих земаља свијета. Аутори истраживања примјетили су да је исте године Нови Зеланд погодио земљотрес такође од 7 степени по Рихтеру, а да је број погинулих био нула. Мртвих није било. А и материјалне штете биле су релативно занемарљиве.

Најалармантнији закључак овог истраживања био је тај да се ниво корупције у свакој појединој земљи савршено поклапа с бројем погинулих у земљотресима. Један ранији рад на исту тему, који је 2007. године објавио "Springer Science", навео је да је од 1992. до 2007. широм свијета у нешто више од 400 земљотреса изгинуло чак 156.000 људи, да их је повријеђено више од пола милиона, да је девет милиона остало без станова. Било је то уочи низа тешких земљотреса посљедњих десетак година од којих је онај на Хаитију апсолутно најгори. И ово истраживање доказало је да корупција у свакој појединој земљи свијета иде узајамно с лошом градњом зграда, а онда и великим бројем погинулих у земљотресима.