Прича о Банатском Карађорђеву, које су прије једног вијека основали српски добровољци из Босне, Лике, Славоније, Херцеговине, Боке Которске и Америке, јесте прича о томе како се воли своја отаџбина и поштују преци, истиче Весна Ћук, предсједник Удружења грађана Карађорђевачка прела.
- Врло је интересантно да су добровољци - оснивачи Банатског Карађорђева - углавном дошли са подручја бивше Аустроугарске и да су у рат за своју вољену Србију кренули, а да 90 одсто њих раније никада није било на њеном тлу - напомиње Ћукова за Срну.
Међу њих 691, било је пет носилаца најсјајнијег одличја за храброст – „Карађорђеве звјезде”, 25 их је са српском војском прешло Албанију, а 168 су у добровољце ступили у Америци у организацији Михајла Пупина.
- Имали су изузетно осећај припадности и врло јак патриотизам у себи, невезано од тога што они нису били житељи Србије. Нису је можда ни видели. Њима је Србија била идеал у смислу припадности српском народу. И, једноставно, та жеља да се Србија ослободи и да српски народ, ако Бог да, живи у једној држави одредила је њихове животе - овјашњава Ћукова.
Оснивачи Банатског Карађорђева, мјеста у срцу Баната, никада нису заборавили ни свој завичај и у њега су донијели своје обичаје, а поједини и дјелове својих напуштених домова.
- Прва кућа подигнута у Банатском Карађорђеву сазидана је у Босанској улици где су углавном живели људи из Босне. Доносили су своје предмете из завичаја. Када су почели градњу кућа, доносили су буквално своје куће брвнаре, расклапали су их и преносили или су се враћали тамо, правили грађу и преносили возовима - објашњава Ћукова.
Она истиче да су оснивачи своје куће-брвнаре лијепили блатом, те да је емоција коју су оне чувале откривена тек деценијама касније, када су почеле да се урушавају.
- Ми млађи, из друге и треће генерације нисмо ни знали да има таквих кућа. Тек када су те дрвене оплате и греде кренуле да се руше сазнали смо какву жтајнуж крију. У нашем селу остала је сачувана једна таква кућа, једна је полусрушена, али се још виде те греде и блато - наглашава Ћукова.
Добровољци из Првог свјетског рата били су као краљева војска потиснути новом идеологијом - 1947. године указом Александра Ранковића Удружење добровољаца Првог свјетског рата проглашено је „фашистичким”.
- Желели су да заборавимо. Да се свима нама наметне нека нова историја. Тако да је врло значајно да памтимо ко смо и шта смо, јер добровољно прићи у војску, ступити у рат представља највећи чин херојства - када више не размишљаш о свом животу него о својој отаџбини - каже Ћукова за Срну.
Потомци сада исправљају грешке прошлости и и дух предака снажно живи у том мјесту.
- Ми смо подигли цркву, коју они нису стигли да ураде и око које се окупљамо на Видовдан - 28.јуна. Угаоно камење цркве донесено је из завичаја. Подигли смо спомен комплекс са именима свих добровољаца и колониста - 1026 имена је на тим плочама. Занимљиво је да имамо и Споменик добровољцу, Завичајну собу у којој су изложени писма, документи, предмети, монографије везане за настанак села - напомиње Ћукова.
Централни дио манифестације „Карађорђева прела”, која се традиционално већ 22 године одржава у том мјесту од 10. до 27. јануара посвећен је добровољцима те су укључени сви - од предшколаца до грађана старије доби.
- На тај начин их чувамо и не дамо забораву. У Статуту Удружења пише да негујемо сећање на добровољаштво, на добровољце, осниваче Банатског Карађорђева, али и на Други светски рат - наводи Ћукова.
Добровољци српске војске у Првом свјетском рату били су махом Срби, тада аустроугарски држављани или су до избијања рата као печалбари живјели у САД. По завршетку рата 1918. године дио српских добровољаца се вратио у САД, а већи дио их је остао у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, а тадашње власти су их населиле у областима граница према Мађарској и Румунији.
Они су формирали 201 насеље у којима је пред Други свјетски рат живјело око 100.000 људи.
Тако је у језгру Баната на периферији опшине Житиште двадесетих година прошлог вијека поникло и Банатско Карађорђево.
