Чим сам на Барбадосу угледао гроб Фердинанда Палеолога, једног од последњих потомака византијских царева, помислио сам - овде лежи и потомак српске средњовековне породице Драгаш и нашег краља Стефана Дечанског. Али није на мени да то доказујем, већ на историчарима и држави. Озбиљан приступ овој теми можда би нас одвео и до живих потомака Немањића.

Ово за Спутњик каже оснивач и предсједник Удружења за културу, умјетност и међународну сарадњу „Адлигат”, путописац Виктор Лазић:

„Добро познајем историју, одмах сам знао, ако је то потомак последњих византијских царева Јована VIII и Константина XI, онда је и потомак српске принцезе из лозе Немањића. Истраживање на самом острву, приближило ме је коначном закључку о томе“.

Лазић је на Карибе отишао да би урадио путопис. На Барбадосу, његова најважнија адреса био је Историјски музеј чији су му кустоуси показали фотографије гроба Фердинанда Палеолога.

- Одмах су ми рекли да на њиховом острву почива потомак последњих византијских царева. То не можете прочитати у туристичким брошурама, просечног туристу та информација на овом месту не занима, већ прелепе плаже и вегетација. Уз то се и налази на источној обали где нема превоза, до њега можете само колима, па је готово заборављен. Ипак, гроб потомка визнатијских царева има посетиоце, историчаре и Грке - каже Лазић.

Он додаје да је информација о овом почивалишту била позната и нашој јавности. Он није знао, а сада је био на лицу мјеста и отворио важну тему, указао на везу те личности, њене лозе, са српском лозом Немањића.

Откуд Палеолог на Барбадосу

Овај путописац и адвокат подсјећа да су послије пада Константинопоља 1453. многи чланови царске породице емигрирали у различите дијелове Европе. Историјски списи кажу да је прва генерација, браћа посљедњег византијског цара, завршила у једном малом мјесту у Италију, бавили су се разним пословима.

- Теодор, отац Фердинанда чији сам гроб посетио на Барбадосу, у Италији се бавио интересантним послом, био је плаћени убица. Али то нису плаћене убице данашњег времена, није мафија. То су били државни послови. Тада је малтене сваки град био држава, ако осудите некога на смрт зато што је чинио страшна кривична дела, он би се спасао тако што оде у суседни град, суседну државу. Онда су државе унајмљивале приватнике који би по тим државицама у Европи ловили те криминалце, да их ухапсе и доведу назад у државу где су осуђени. То су радили потомци Палеолога и Немањића, конкретно Теодор - каже Лазић.

Он додаје да је Фердинадова мајка имала рођаке који су отишли на Барбадос, бавили су се узгајањем шећерне трске, па је и он тамо завршио. Водио је поприлично спокојан живот, за разлику од свог оца, али и за разлику од свог сина који је такође носио име Теодор, по деди.

Гусар из царске породице

- Теодор „млађи“ се бавио гусарењем. Међутим, није био разбојник на мору, био је гусар кога је унајмила Велика Британија. Држава која зарати са неком другом државом унајмљивала је приватнике да препадају бродове те друге државе. Био је то полузванични ангажман, ако опљачкају неки брод, већи део тих прихода давали су држави за коју раде. Ако би гусар био ухваћен, држава је за њега давала одређене гаранције.

Говорећи о веома занимљивом животу потомака Палеолога, и Немањића, Лазић истиче да веза чувене српске лозе са посљедњим византијским царевима није сто одсто доказана, али и да је убијеђен да је стварна.

Византијски цареви са српским именом

Он подсјећа да је Јелена Драгаш била удата за цара Манојла Палеолога чији синови су посљедњи византијски цареви. Јелена је унука Светог краља Стефана Дечанског, веома је утицала на Палеологе, посљедњи византијски цареви су знали српски језик. Чак су додали „Драгаш“ свом званичном презимену. Међутим, доказивање даљих веза кроз историју има једну празнину:

- Они су имали брата Тому, ова лоза Фердинандова је од Томе, међутим у историјским изворима се појављује проблем, Тома је имао сина, о том сину Јовану, чији су ово наследници, нема историјских података. Нису пронађени у архивској грађи. Али не значи да неће бити. Историчари са којима сам разговарао углавном сматрају да ово јесу потомци краљевске лозе, зато што су се они од тих првих генерација, већ у 15. веку јавно декларисали као директни мушки потомци последњих царева византијских.

Лазић додаје да су и живјели у истом италијанском граду, у који је Тома, брат посљедњег византијског цара, пребјегао. Ипак, додаје да је у то вријеме било јако много насљедника Палеолога по побочним линијама, имали су много браће и сестара, дјеце по разним линијама и просто је, каже, нелогично, чак и немогуће да нико у то вријеме не би оспорио тако храбру њихову тврдњу да су из царске породице.

- Три века нико није оспорио њихове тврдње, а ту генеалогију знамо због гроба Теодора Палеолога, оца Фердинанда са Барбадоса. Дао је да се на његовом гробу, он почива у Великој Британији, испише цела генеалогију која га повезује са лозом Палеолога.

Британска круна на гробу Палеолога и Немањића

Саговорник Спутњика додаје да га је у тврдњу да су управо ови Палеолози потомци посљедњих царева Византије, и Немањића, убиједила занимљива чињеница, оба гроба, и овај на Барбадосу и онај у Уједињеном Краљевству, походила је краљица Елизабета II, принц Чарлс, а затим и принц Филип који је грчког поријекла, из њихове краљевске лозе. Ту лозу за потомке посљедњих византијских царева признаје и Грчка црква.

Интересантно је да је Фердинанд два пута сахрањиван, јер је гроб уништен, урагани су уништили цијело сеоско гробље. У историјском друштву Барбадоса се чувају документи о тим догађајима, обнови гробља послије невремена.

- Постоје сведочења људи који су то организовали, једна детаљнија белешка је управо о овом гробу, кажу да су пронашли гроб Фердинанда Палеолога у јако лошем стању, да је био полуотворен, да су затекли изузетно високог човека дуге беле браде који је скоро био мумифициран. По комадима одеће која је остала, видело се да је то био човек изузетног угледа. Поново су га сахранили. У једном од сахрањивања потопили су његово тело у креч, пошто су биле велике заразе, које су се шириле управо зато што су олује вадиле тела из земље.

Лазић додаје да списи кажу да су мјештани, када су први пут уређивали гроб, затекли Фердинандово тијело са ногама окренутим ка истоку, што је био православни обичај.

На историчарима је да наставе

Ове главне чињенице и бројне детаље, предсједник „Адлигата“, представиће 1. августа у дигиталном облику у свом Музеју књиге и путовања.

Ту се, каже, највећи дио његове истраживачке мисије, макар за сада, завршава. Проблематично је, додаје, што се наша држава, историчари, нису бавили овом темом, мисли да није немогуће да се пронађу можда и живи потомци Немањића, јер то су биле разгранате породице са великим бројем чланова.

- Потребно је да се у неком моменту уради ДНК анализа, да се зна да ли су управо ови Палеолози у родбинској вези са српском царском породицом. Ја сам ово обрадио као књижевник и као неко ко воли историју, ко је свестан значаја оваквих тема. Путујем, пишем и водим Музеј, а сада је на историчарима да наставе - закључује Лазић.