Французи су већ осамдесетих година прошлог вијека своју националну историју преточили у стрипове. Ми смо сада само пробали да урадимо исто, каже Драган Томовић из издавачке куће „Сјај и сенка“.

У издању ове куће објављено је првих пет томова из едиције „Српски историјски и едукативни стрип“. Ријеч је о дјелу историје који се тиче породице Немањића и њених два вијека дуге владавине. Томовић напомиње да је план да цијела едиција буде заокружена са 15 књига.

„Сада је, за Сајам књига, изашло првих пет албума: прва четири и број осам, чиме смо направили мали скок јер осма говори о периоду 100 година после Немањиног рођења. Тиме смо хтели да покажемо како је Србија већ тада била развијенија земља у односу на сам почетак њеног формирања. У том осмом албуму забележена је она лепа љубавна прича о Јелени Анжујској која је дошла у Србију путем који и данас зовемо – Долина јоргована.

Фото: sputnikportal.rs/Лола Ђорђевић

О припреми за објављивање стриповане историје, Томовић каже да је била пуна препрека и проблема, али су нашли рјешење како да све ураде на прави начин.

- Одмах смо консултовали Катедру за средњи век Београдског универзитета. Професор др Синиша Мишић је врло радо пристао да буде рецензент комплетног пројекта. Уз њихове сугестије као и стручањака који су дали своје примедбе, све смо преправили и потом конкурисали код Завода за унапређење образовања и васпитања са својим пројектом. Наша прва три стрипа су постала додатно наставно средство за учење историје за шести разред основне школе и више разреде гимназије. То је најбоља потврда да смо све добро урадили.

Консултовање наших стручњака за Византију ишло је, каже, у више праваца, јер требало је пуно тога сазнати прије првог цртежа: о архитектури, костиму, духу времена.

- Цртач стрипа Горан Милутиновић у почетку није био много упознат са свим замкама у које смо могли да упаднемо. Ја сам имао срећу да сам пре самог пројекта овог стрипа радио на ТВ серији сличног садржаја. Био сам окружен познатим костимографима, људима који веома добро познају епоху, а то је најважније. Епоха мора да се познаје, зато сам контактирао једног од наших највећих ауторитета професора др Бојана Поповића из Галерије фреска који се као историчар уметности посебно бавио византијским костимом. Пуно нам је помогао са скицама, предлозима. Морали смо да водимо рачуна о свим детаљима, не само о гардероби него и о њеним бојама. Рецимо, византијски цар је једини који је могао да има љубичасту одору, остали то нису могли себи да приуште.

Томовић каже да је постојао проблем прилагођавања самом периоду, али да су и то, уз помоћ стручњака ријешили:

- Када је на челу са Стефаном Немањом почињала да се развија српска држава, наоружање је било скромно. Како се држава развијала оно је постајало све озбиљније. Ипак, морате да водите рачуна о времену, не смете у стрипу да видите мач из 12. века који представља 14. век. Или време Цара Душана када ће се, кад буде дошао на ред, тек показати сав сјај српске државе.

Фото: sputnikportal.rs/Лола Ђорђевић

Захваљујући јасним инструкцијама цртеж у стриповима је урађен детаљно и тачно. Аутора текста "Спутњик" је питао како се дошло до коначне верзије приче, шта је изабрано и да ли, поред Јелене Анжујске има још љубавних прича, попут оне о Милутину и Симониди.

- Текстови за свих 15 стрипова су готови и већ су ауторизовани. А прича о Милутину је јединствена, толико да смо за њу одвојили три стрипа. Милутин је био један од наших највећих владара, пет пута се женио, а Симонида је та последња пета принцеза која је дошла из Византије у Србију. И ту има свега, будући да је Милутин био и окрутан владар и велики човек и велики задужбинар: за 49 година владавине подигао је 49 задужбина - подсјећа Томовић и додаје да се ова јединствена стрип прича која почиње са Стефаном Немањом завршава тако што Урош Нејаки испраћа Мрњавчевиће пут Маричке битке.

Фото: sputnikportal.rs/Лола Ђорђевић

- Урош после тога умире и ту је негде крај саме династије Немањића. Али ми ћемо наставити целу причу тако што ћемо осим Маричке битке, урадити и причу о јунацима између те битке и Косовског боја – између осталог о двојици великих витезова тог периода - Марку Мрњавчевићу (Краљевићу) и Николи Алтомановићу. Оно што је важно јесте да ту причу нећемо дати онако како кажу легенде и предања, говорићемо о витезовима који су на Душановом двору све научили и ту стасавали у оно што ће бити касније у животу. Причу о косовском боју обрадићемо можда и пре Маричке битке, јер је он, ипак, централни догађај и привлачи више него све остало. Видећемо како се то креће даље, али идемо до пада Смедерева, јер ту се завршава српски средњи век. После тога долазе Турци и почиње онај црни део који траје све до Првог српског устанка. Верујем да ћемо ових 15 томова успети да урадимо у наредних десет година, али ако буде могућности после тога бих волео да се посветимо преднемањићком периоду. То је тек занимљива прича.

Пише: Дејана Вуковић