Средњовијековна српска историја и дан данас се чува у селу Борач које се налази у срцу Шумадије. Из равне Груже диже се величанствени крш на ком се налазе остаци старог града у који су се Срби склањали од непријатеља.

Поједини историчари кажу да је тада Борач имао више становника него Лондон, а током вијекова у њему су живјели цареви, краљеви и властелини. Према археолошким истраживањима град је стар око двије хиљаде година, а Срби су га подигли на римским темељима.

- Изградњи овог града и његовој слави највише је допринео Стефан Лазаревић, који је овде са Дубровчанима потписао споразум о слободној трговини. Град је био подељен на три дела, горњи за властелу, средњи за тадашње чиновнике и војску и доњи за становништво - рекао је за "РИНУ" Младен Новаковић, вјероучитељ и добар познавалац историје села Борач.

- Легенда каже да је било толико кућа да је мачка могла прескакати са крова на кров од крша па све до доње Груже докле се и простирао - каже он.

Српско село на карти свијета

Око овог славног српског града отимале су се тадашње велике силе. Био је војно - стратешко упориште, а због географског положаја дуго је важио за неосвојиву тврђаву. Колико је био значајан говори и чињеница да га је један млетачки картограф уцртао и у мапу свијета.

- Са својом надморском висином преко 500 метара био је доминатна тачка у целом овом крају. Према предању и име је добио по изузетном борбеном духу локалног становништва. Не само да је био војни, већ и духовни и трговински центар. Овде се производило жито, вуна, трговало стоком, али и писале црквене књиге - каже Младен.

- У самом Борчу тада је постојало два манастира и девет цркава. У центру села и дан данас је очувана она најстарија, из 1359. године која је препознатљива по свом аутентичном иконопису, јер су кроз средину осликани Свети ратници, који представљају симбол овдашњих мештана - додао је.

Јединствено гробље на Балкану

Испред цркве, на стази која води до врха Борачког крша налази се гробље које је по обилику и броју споменика јединствено на Балкану. То је још један доказ да је Борач некада био пун људи.

- Гробље обухвата простор око пола хектара, а на њему се уздиже неколико стотина споменика, стећци звани “капачари” због свог јединственог врха. Камен је набављан у мајданима Борачког крша, а градили су их вешти локални мајстори - рекао је вјероучитељ из овог шумадијског села.

- Иако је време однело свој данак, јасно се може видети да су сви ти споменици некада давно првобитно били направљени у јаким бојама, што је вероватно била фасцинантна слика. На споменицима се могу видети и одређена обележја, ако је сахрањен дрвосеча онда секира, ако је војник онда шајкача - објаснио је.

Иако је дуго одолијевао непријатељу, Борач је пао под Турцима 1438. године, а иако су га освојили град нису користили.

Данас су на том мјесту остале само рушевине које говоре о славној прошлости и великим борбама које су вођене на овом подручју. Борачки крш проглашен је за Споменик природе и под заштитом је државе.

Годишње га обиђе на хиљаде људи који су фасцинирани специфичним стијенама вулканског поријекла, али и богатом историјом овог краја.