Први српски краљ Стефан Немањић Првовјенчани /1166-1228/, други син великог жупана Стефана Немање за вријеме чије владавине је Србија добила и државну и црквену самосталност, умро је на данашњи дан 1228. године.

Прије него што се отац Стефан Немања 1196. године замонашио, уступио је пријесто њему, а не најстаријем сину Вукану, чије је државничке способности мање цијенио, а и зато што је Стефан био зет византијског цара Алексија Трећег Анђела.

Браћа су се потом оштро сукобила, али их је измирио најмлађи Немањин син Растко - монах Сава.

У току владавине, Стефан је развио јаке трговинске везе са Дубровчанима и Млечанима, а пред крај живота написао је "Житије Светог Симеона".

Отац му је био Стефан Немања, велики жупан Рашке, који се сматра утемељивачем српске државе и родоначелником династије Немањић, а који је са својим најмлађим сином Савом, поставио темеље Српске православне цркве и пред смрт се замонашио узевши име Симеон.

Стефан Првовјенчани био је велики жупан, те краљ од 1217. до 1228. године.

Његов млађи брат Сава оснивач је аутономне Српске архиепископије, а за вријеме његове владавине подигнут је манастир Жича.

Послије пораза од Византије у бици на Морави 1190. године закључен је мир према којем средњи син Стефан, а не прворођени Вукан, насљеђује великог жупана Немању, добија титулу севастократора и византијску принцезу Евдокију за жену.

Истовремено, Византија је признала независност Рашке 1190. године.

Стефан Немања је 1196. године на државном сабору код Петрове цркве у Расу абдицирао у корист средњег сина Стефана, који постаје велики жупан Рашке.

Најстаријем сину Вукану Стефан Немања оставио је на управу Дукљу, Травунију, Хвосно и Топлицу, а убрзо након тога Вукан се прогласио краљем Дукље.

Стефан Немањић је 1198. године ступио у преговоре са римским папом Иноћентијем Трећим, тражећи круну како би постао краљ Рашке, вјероватно да би парирао Вукану, који је већ имао папску круну.

Вукан је преко угарског краља Емерика утицао на папу Иноћентија Трећег да Стефану не додијели круну.

Након смрти Стефана Немање, 1199. године, долази до све отвореније борбе за власт у Рашкој између Вукана и Стефана.

Стефан је уочи крсташких напада на Цариград, око 1201. године, протјерао византијску принцезу Евдокију, наводно због невјерства у браку.

Убрзо избијају оружани сукоби између Вукана, којем је помагао хрватско-угарски краљ Емерик, и Стефана, којем је помагао бугарски цар Калојан.

Угарска и Бугарска тада су биле у рату. Сукоб браће око пријестола нанио је огромне штете Рашкој и разарања у грађанском рату била су страшна.

Вукан, почетком 1202. године, уз помоћ Угара преузима власт у Рашкој, а Стефан бјежи на подручје Бугарске. Вукан је убрзо потом проглашен за великог жупана.

Стефан је око 1205. године уз помоћ бугарског цара Калојана преузео власт над Рашком.

Он тада, пише Сави да дође у Рашку и донесе Немањине мошти и у писму га подсјећа на очеву вољу да он буде владар, тврдећи да је Вуканова непослушност узрок грађанског рата.

Стефан јавља да је рат привремено добио, али да Вукан још није савладан, те му је потребна симболична подршка.

Сава се одазива Стефановом позиву и са групом монаха и Немањиним моштима жури у Рашку, гдје стиже почетком 1207. године, да подржи Стефана, којег назива "Богом изабраног", док Вукана зове "великим кнезом".

Црквено предање гласи да су се Стефан и Вукан, управо над моштима мртвога оца, коначно измирили, након чега Стефан постаје владар Рашке.

Стефан Немањић је до 1216. године преузео контролу над Зетом.

Освајањем Зете и приморских области, Стефан је стекао ближе контакте са Католичком црквом, а ступио је и у ближе односе са Венецијом.

Он се око 1216. или 1217. године оженио Аном Дандоло - унуком млетачког дужда Енрика Дандола и од тог времена је венецијански и католички утицај у Србији порастао.

Стефан Немањић је постигао договор са римским папом Хоноријем Трећим да га призна за краља Рашке. Након што је изразио своју спремност да се потчини Риму, Стефану је одобрена краљевска круна /вијенац/ од папе.

Папска круна представљала је међународно правно признање Рашке као независне државе. Стефан Немањић, назван Првовјенчани, постаје крунисани /овјенчани/ краљ, а Рашка постаје краљевина.

Стефан Немањић умро је 24. септембра 1228. године, док се непосредно прије смрти замонашио и узео име Симон.