Хумани папилома вирус (ХПВ) једна је од најраспрострањенијих полно преносивих инфекција, а правовремена превенција и редовни гинеколошки прегледи имају кључну улогу у спречавању развоја карцинома грлића материце.

О значају раног откривања промјена, ХПВ вакцинацији, заблудама које прате ову инфекцију и важности превентивних прегледа разговарали смо са др Бојаном Стевановићем, специјалистом гинекологије и акушерства, познатим и по Фејсбук страници „Друг гинеколог“, на којој говори о репродуктивном здрављу и значају превенције.

Катера: ХПВ инфекција је веома распрострањена, али се о њој и даље недовољно говори. Шта је хумани папилома вирус и на који начин се преноси?

Стевановић: Када бих вам рекао да ће се готово свака сексуално активна особа током живота сусрести са ХПВ-ом, вјерујем да би многи били изненађени. А управо је тако. Говоримо о једном од најраспрострањенијих вируса који се преносе сексуалним контактом.

Постоји више од 200 типова ХПВ-а. Неки од њих могу изазвати гениталне брадавице, док су други повезани са настанком одређених врста карцинома, међу којима је најпознатији карцином грлића материце.

ХПВ се најчешће преноси вагиналним, аналним и оралним сексуалним односима, али и интимним контактом коже и слузокоже, чак и без пенетрације. Оно што је посебно важно јесте чињеница да особа може годинама имати ХПВ, а да тога уопште није свјесна, јер инфекција најчешће не изазива никакве симптоме.

Зато увијек наглашавам да ХПВ није показатељ лоше хигијене, промискуитета или невјерства. То је веома честа инфекција о којој не треба говорити са стидом.

И једна чињеница која многе изненади: ХПВ је откривен и код дјевојака које никада нису имале пенетративни сексуални однос. То нам говори да за пренос вируса није увијек неопходан класичан сексуални однос, иако је сексуални контакт његов најважнији пут преноса.

Мислим да смо о ХПВ-у до сада говорили много мање него што би требало и да ћемо о њему у наредним годинама тек имати много тога да кажемо.

Катера: Да ли у својој пракси примјећујете да се ХПВ инфекција и промјене на грлићу материце откривају код све млађих жена?

Стевановић: У свакодневној пракси сусрећем се са ХПВ инфекцијом и код веома младих жена. Међутим, био бих опрезан са тврдњом да се ХПВ данас јавља код млађих жена него раније.

Морамо имати на уму да је ХПВ инфекција најчешћа управо код младих, сексуално активних особа. Данас имамо доступније и прецизније дијагностичке методе, а расте и свијест о значају тестирања. Све то може допринијети чешћем откривању инфекција које су раније можда пролазиле потпуно непримијећено.

Оно што је важно разликовати јесте ХПВ инфекција од промјена које она може изазвати на грлићу материце. Није исто када код дјевојке од 22 године откријемо ХПВ и када откријемо озбиљне преканцерозне промјене. Већина инфекција у млађој животној доби спонтано се повлачи, док се озбиљније промјене најчешће развијају након дуготрајне инфекције.

Зато мислим да није најважније питање да ли ХПВ откривамо код све млађих жена, већ колико су те младе жене информисане о њему.

Јер много је боље да дјевојка са 15 година први пут чује за ХПВ кроз едукацију и разговор о вакцинацији, него да се са 25 година први пут упозна са њим преко позитивног лабораторијског налаза.

Катера: Колико је ХПВ инфекција опасна и да ли свака инфекција доводи до промјена на грлићу материце и развоја карцинома?

Стевановић: Када би свака ХПВ инфекција доводила до карцинома, број обољелих жена био би неупоредиво већи. Срећом, то није случај.

У приближно 90% случајева ХПВ инфекција спонтано постаје недетектабилна током једне до двије године, захваљујући нашем имунолошком систему. Дакле, код већине жена организам успијева да стави инфекцију под контролу без посебног лијечења.

Међутим, нису сви типови ХПВ-а једнако опасни. Постоје нискоризични типови, који најчешће изазивају гениталне брадавице, и високоризични типови, међу којима су најпознатији ХПВ 16 и 18, који могу довести до озбиљних промјена на грлићу материце.

Највећи проблем настаје када високоризични ХПВ остане присутан годинама. Тада може изазвати промјене на ћелијама грлића материце, које се, уколико се не открију и не лијече на вријеме, код одређеног броја жена могу развити у карцином.

Али постоји једна веома важна чињеница. Од ХПВ инфекције до развоја карцинома најчешће прође много година, неријетко и више од десет. То нам даје драгоцјено вријеме да промјене откријемо и лијечимо прије него што постану опасне.

Зато својим пацијенткињама увијек говорим да ХПВ не треба потцјењивати, али га се не треба ни панично плашити.

ХПВ инфекција није исто што и карцином, а позитиван налаз није пресуда.

Катера: Шта значи позитиван ХПВ налаз? Да ли он аутоматски указује на преканцерозне промјене или карцином и који су наредни кораци?

Стевановић: Не значи аутоматски ништа страшно. И зато желим одмах да разјаснимо једну ствар. Позитиван ХПВ налаз не значи да жена има карцином, нити да су на грлићу материце већ настале преканцерозне промјене. Он нам говори да је у узорку откривен вирус.

Шта даље? Прије свега, важно је утврдити који тип ХПВ-а је присутан, јер не носе сви типови исти ризик. Посебну пажњу посвећујемо високоризичним типовима, нарочито ХПВ-у 16 и 18.

Наредни кораци зависе од узраста жене, резултата ПАПА теста и претходних налаза. Некада је довољно поновити тестирање након годину дана, док је у другим случајевима потребно урадити колпоскопију, односно детаљнији преглед грлића материце. Ако током прегледа уочимо сумњиве промјене, можемо узети и мали узорак ткива, који се назива биопсија.

Важно је нагласити и да не постоји лијек који ће једноставно уклонити ХПВ из организма. Не лијечимо позитиван лабораторијски налаз антибиотицима или вагиналетама, већ пратимо инфекцију и, ако је потребно, лијечимо промјене које је вирус изазвао.

Зато је мој савјет женама да позитиван ХПВ налаз не доживљавају као разлог за панику, али ни као нешто што треба занемарити.

Јер између позитивног ХПВ налаза и дијагнозе карцинома постоји огромна разлика. А наш посао је да спријечимо да једно икада доведе до другог.

Катера: Које су најважније методе раног откривања промјена на грлићу материце и какав значај имају ПАПА тест, ХПВ тестирање и колпоскопија?

Стевановић: Ове три методе имају заједнички циљ, али не траже исту ствар. Управо зато је важно да жене разумију чему свака од њих служи.

ПАПА тест нам показује како изгледају ћелије грлића материце, односно да ли на њима постоје одређене промјене. Међутим, уредан ПАПА тест не искључује присуство ХПВ инфекције.

ХПВ тест нам открива да ли су присутни високоризични типови вируса који могу изазвати те промјене. Али ни позитиван ХПВ тест не значи да су промјене већ настале.

Колпоскопија је детаљнији преглед грлића материце помоћу посебног инструмента који нам омогућава да ткиво посматрамо под увећањем. Ако током прегледа уочимо сумњиве промјене, можемо узети мали узорак ткива, односно урадити биопсију, како бисмо утврдили о каквој се промјени ради.

Да поједноставим: ХПВ тест нам говори да ли је присутан вирус који може направити проблем, ПАПА тест показује да ли су се на ћелијама већ појавиле промјене, а колпоскопија нам омогућава да те промјене детаљније испитамо.

Ипак, то не значи да свака жена мора на сваком прегледу урадити сва три теста. Њихова примјена зависи од година, претходних налаза и индивидуалног ризика.

Оно што увијек наглашавам јесте да не треба чекати симптоме да бисмо провјерили здравље грлића материце. Управо је највећа вриједност ових метода у томе што нам омогућавају да промјене откријемо док жена још нема никакве тегобе, много прије него што оне постану озбиљан здравствени проблем.

Катера: Колико су данас успјешни лијечење преканцерозних промјена и терапија карцинома грлића материце ако се болест открије у раној фази?

Стевановић: Прије свега, желим да разјаснимо нешто што жене често уплаши. Преканцерозна промјена није карцином! То значи да смо на грлићу материце открили промјене које би се, уколико их не бисмо пратили или лијечили, код одређеног броја жена временом могле развити у карцином.

И управо у томе је наша највећа предност. Имамо могућност да реагујемо много прије него што настане озбиљна болест.

Блаже промјене, попут ЦИН 1, често се спонтано повлаче и најчешће их је довољно редовно пратити. Код озбиљнијих промјена, посебно ЦИН 3, примјењујемо методе лијечења којима уклањамо промијењено ткиво, најчешће поступком који се назива конизација. Успјешност оваквог лијечења је веома висока, а код већине жена могуће је сачувати материцу и репродуктивну функцију.

Чак и када се карцином већ развио, његово откривање у раној фази значајно повећава могућност успјешног лијечења. Према подацима америчког регистра СЕЕР, петогодишње релативно преживљавање жена код којих је карцином откривен док је још локализован износи приближно 92%. Наравно, прогноза зависи од стадијума болести, општег здравственог стања и одговора на лијечење.

Ипак, важно је нагласити да се прича не завршава успјешно обављеним лијечењем. Редовне контроле су неопходне, јер се промјене могу поново појавити.

Зато бих ово питање завршио једном једноставном поруком:

Највећи успјех медицине није само излијечити карцином грлића материце, већ спријечити да он уопште настане. А данас за то имамо могућности.

Катера: Када би дјевојке требало да обаве први гинеколошки преглед и у ком узрасту се препоручују редовни скрининг прегледи?

Стевановић: Први одлазак гинекологу не треба повезивати искључиво са првим сексуалним односом. И оно што посебно желим да нагласим јесте да прва посјета гинекологу не мора значити и преглед на гинеколошкој столици.

Према препорукама појединих стручних удружења, попут Америчког колеџа опстетричара и гинеколога, дјевојке би први савјетодавни разговор са гинекологом требало да обаве већ између 13. и 15. године. То може бити сасвим обичан разговор о менструацији, развоју тијела, интимном здрављу, контрацепцији или ХПВ вакцинацији.

Желим да дјевојке одрастају са осјећајем да је гинеколог неко коме могу поставити било које питање, а не неко код кога одлазе тек када се појави проблем.

Међутим, први гинеколошки преглед и скрининг карцинома грлића материце нису исто. Скрининг подразумијева тестирање жена које немају симптоме, како бисмо на вријеме открили евентуалне промјене.

Препоруке за почетак скрининга разликују се међу здравственим системима. Према појединим смјерницама, ПАПА тест се препоручује од 21. године, док се у другим програмима ХПВ тестирање започиње од 25. или 30. године. Учесталост тестирања зависи од врсте теста, година жене, претходних налаза и индивидуалних фактора ризика.

Без обзира на наведене препоруке, мој лични став је да би свака дјевојка која је започела сексуални живот требало да посјети гинеколога у првих шест мјесеци. Не зато што аутоматски мора урадити ПАПА тест или преглед на гинеколошкој столици, већ зато што сматрам да је то прави тренутак за разговор о заштити, сексуално преносивим инфекцијама и очувању репродуктивног здравља. На основу разговора и евентуалних тегоба одлучујемо да ли је потребан преглед или додатно тестирање.

Наравно, уколико дјевојка има болове, нередовне или обилне менструације, неуобичајена крварења или друге тегобе, гинекологу треба да се јави без обзира на године и почетак сексуалне активности.

А родитељима бих поручио да одлазак кћерке гинекологу не посматрају као знак да је започела сексуални живот.

То је знак да учи како да брине о свом здрављу.

Катера: Када је најбоље вријеме за ХПВ вакцинацију, коме се препоручује и колико је ефикасна у превенцији карцинома грлића материце?

Стевановић: Замислите да имамо вакцину којом можемо спријечити велики број случајева једног карцинома. Не говоримо о нечему што тек треба да буде откривено, већ о вакцини која нам је доступна годинама. Управо такву могућност пружа нам ХПВ вакцина.

Најбоље вријеме за ХПВ вакцинацију јесте прије првог контакта са вирусом, односно прије почетка сексуалне активности. Због тога се вакцинација првенствено препоручује у узрасту од девет до 14 година, када организам ствара веома добар имуни одговор.

Оно што желим посебно да нагласим родитељима јесте да ХПВ вакцинација не подстиче дјецу на раније ступање у сексуалне односе. Вакцинишемо их у том узрасту управо зато што желимо да их заштитимо много прије него што се појави могућност инфекције.

Деветовалентна вакцина пружа заштиту од девет типова ХПВ-а, укључујући високоризичне типове који су одговорни за приближно 90% случајева карцинома грлића материце. И оно што је посебно важно, више не говоримо само о спречавању инфекције. Велике студије показале су да вакцинација значајно смањује и појаву преканцерозних промјена, али и самог карцинома грлића материце.

Нашао сам да је у Републици Српској вакцинација бесплатна за дјевојчице и дјечаке од девет до 17 година, односно прије навршеног 18. рођендана. У ФБиХ програм за 2026. годину предвиђа бесплатну вакцинацију првенствено за дјевојчице и дјечаке од 13 до 14 година, уз могућност вакцинације и других узрасних група, зависно од доступности вакцина.

Наравно, вакцина не штити од свих типова ХПВ-а, због чега су препоручени скрининг и превентивни прегледи и даље важни.

Зато бих родитељима поставио једно једноставно питање:

Ако данас имамо могућност да своје дијете заштитимо од значајног дијела ризика за развој одређених карцинома у будућности, зашто ту могућност не бисмо искористили?

Катера: Могу ли се против ХПВ-а вакцинисати и особе које су већ ступиле у сексуалне односе и колико је важно да се и мушкарци информишу о ХПВ-у и вакцинацији?

Стевановић: Наравно да могу. Једна од честих заблуда јесте да ХПВ вакцина нема никаквог смисла након ступања у сексуалне односе. То једноставно није тачно.

Чак и ако је особа већ била у контакту са ХПВ-ом, то не значи да је била изложена свим типовима вируса од којих вакцина штити. Због тога вакцинација и након почетка сексуалне активности може бити корисна.

Међутим, важно је разумјети једну ствар. ХПВ вакцина не лијечи постојећу инфекцију, већ штити од будућих инфекција типовима вируса са којима особа претходно није била у контакту.

Према америчким препорукама, вакцинација се препоручује невакцинисаним особама закључно са 26. годином, док се између 27. и 45. године одлука доноси индивидуално, у разговору са љекаром, јер очекивана корист није једнака за све.

А када говоримо о мушкарцима, волио бих да коначно престанемо посматрати ХПВ као искључиво женски проблем.

Мушкарци нису само преносиоци ХПВ-а. Они такође могу имати посљедице ове инфекције. Поред гениталних брадавица, ХПВ је повезан и са настанком одређених карцинома пениса, ануса и ждријела.

Због тога вакцинација дјечака и мушкараца није важна само због заштите њихових партнерки, већ и због њиховог властитог здравља.

Мислим да је крајње вријеме да схватимо да превенција ХПВ инфекције није само одговорност жене. Ако вирус не бира пол, зашто бисмо ми правили ту разлику када говоримо о заштити?

Катера: Коју бисте поруку упутили женама које из страха, стида или недостатка времена одлажу одлазак гинекологу?

Стевановић: Прије свега, желим да свака жена зна да не постоји питање због којег би требало да се стиди, нити разлог да осјећа непријатност због свог тијела, сексуалног живота или здравственог проблема.

Разумијем да постоје жене које се плаше прегледа, могућег бола или лошег налаза. Разумијем и оне које због свакодневних обавеза, посла, дјеце и породице своје здравље често стављају на посљедње мјесто.

Али хајде да разјаснимо неколико ствари.

Ако немате времена, имајте на уму да сам рутински гинеколошки преглед најчешће траје свега неколико минута. Наравно, разговор са гинекологом и додатне претраге могу потрајати дуже, али говоримо о релативно мало времена које може имати огроман значај за ваше здравље.

Ако вас је страх, реците то свом гинекологу. Имате право да знате шта се током прегледа ради, зашто се ради и да у сваком тренутку кажете ако вам је непријатно или затражите да се преглед прекине. А ако сте раније имали лоше искуство, немојте дозволити да вас оно заувијек удаљи од гинеколошке ординације.

Ако осјећате стид или немате повјерења у свог гинеколога, потражите другог. Пронађите љекара са којим можете отворено разговарати, који ће вас саслушати, одговорити на ваша питања и уз којег ћете се осјећати сигурно. Не морате остати код некога са ким нисте успјели да изградите однос повјерења.

Свјестан сам да нису све жене имале пријатна искуства на гинеколошким прегледима. Управо зато се у свом раду трудим да свакој пацијенткињи пружим довољно времена, разумијевања и простора да без страха каже шта је брине.

Сматрам да однос повјерења и поштовања не би требало да буде посебна привилегија, већ стандард сваког гинеколошког прегледа.

И још нешто што желим да запамтите. То што вас ништа не боли, не значи да је све у реду. Промјене на грлићу материце могу годинама постојати без икаквих симптома. Управо зато не треба чекати да се појави проблем како бисте заказали преглед.

Зато свим женама које стално проналазе разлог да га одгоде желим да поручим:

Немојте дозволити да вас неколико минута непријатности, страх од могућег налаза или свакодневне обавезе спријече да на вријеме откријете нешто што се може успјешно лијечити.

И запамтите, гинеколог није ту да вас осуђује, већ да вам помогне.

Јер најбољи тренутак да почнете бринути о свом здрављу није онда када се појави проблем, већ много прије тога.

Годишње од карцинома грлића материце оболи 144 жене у Српској

Карцином грлића материце је jeдан oд водећих узрока смртности жена у репродуктивном периоду.

Према подацима Института за јавно здравство Републике Српске, од карцинома грлића материце годишње у просјеку оболи 144 жене, док се региструје око 46 до 48 смртних исхода од ове болести.

Стопа инциденце износи 17,3 на 100.000 жена. Правовремено откривање промјена на грлићу материце омогућава њихово благовремено лијечење и смањује ризик од развоја тежих облика болести.