Francuzi su već osamdesetih godina prošlog vijeka svoju nacionalnu istoriju pretočili u stripove. Mi smo sada samo probali da uradimo isto, kaže Dragan Tomović iz izdavačke kuće „Sjaj i senka“.

U izdanju ove kuće objavljeno je prvih pet tomova iz edicije „Srpski istorijski i edukativni strip“. Riječ je o djelu istorije koji se tiče porodice Nemanjića i njenih dva vijeka duge vladavine. Tomović napominje da je plan da cijela edicija bude zaokružena sa 15 knjiga.

„Sada je, za Sajam knjiga, izašlo prvih pet albuma: prva četiri i broj osam, čime smo napravili mali skok jer osma govori o periodu 100 godina posle Nemanjinog rođenja. Time smo hteli da pokažemo kako je Srbija već tada bila razvijenija zemlja u odnosu na sam početak njenog formiranja. U tom osmom albumu zabeležena je ona lepa ljubavna priča o Jeleni Anžujskoj koja je došla u Srbiju putem koji i danas zovemo – Dolina jorgovana.

Foto: sputnikportal.rs/Lola Đorđević

O pripremi za objavljivanje stripovane istorije, Tomović kaže da je bila puna prepreka i problema, ali su našli rješenje kako da sve urade na pravi način.

- Odmah smo konsultovali Katedru za srednji vek Beogradskog univerziteta. Profesor dr Siniša Mišić je vrlo rado pristao da bude recenzent kompletnog projekta. Uz njihove sugestije kao i stručanjaka koji su dali svoje primedbe, sve smo prepravili i potom konkurisali kod Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja sa svojim projektom. Naša prva tri stripa su postala dodatno nastavno sredstvo za učenje istorije za šesti razred osnovne škole i više razrede gimnazije. To je najbolja potvrda da smo sve dobro uradili.

Konsultovanje naših stručnjaka za Vizantiju išlo je, kaže, u više pravaca, jer trebalo je puno toga saznati prije prvog crteža: o arhitekturi, kostimu, duhu vremena.

- Crtač stripa Goran Milutinović u početku nije bio mnogo upoznat sa svim zamkama u koje smo mogli da upadnemo. Ja sam imao sreću da sam pre samog projekta ovog stripa radio na TV seriji sličnog sadržaja. Bio sam okružen poznatim kostimografima, ljudima koji veoma dobro poznaju epohu, a to je najvažnije. Epoha mora da se poznaje, zato sam kontaktirao jednog od naših najvećih autoriteta profesora dr Bojana Popovića iz Galerije freska koji se kao istoričar umetnosti posebno bavio vizantijskim kostimom. Puno nam je pomogao sa skicama, predlozima. Morali smo da vodimo računa o svim detaljima, ne samo o garderobi nego i o njenim bojama. Recimo, vizantijski car je jedini koji je mogao da ima ljubičastu odoru, ostali to nisu mogli sebi da priušte.

Tomović kaže da je postojao problem prilagođavanja samom periodu, ali da su i to, uz pomoć stručnjaka riješili:

- Kada je na čelu sa Stefanom Nemanjom počinjala da se razvija srpska država, naoružanje je bilo skromno. Kako se država razvijala ono je postajalo sve ozbiljnije. Ipak, morate da vodite računa o vremenu, ne smete u stripu da vidite mač iz 12. veka koji predstavlja 14. vek. Ili vreme Cara Dušana kada će se, kad bude došao na red, tek pokazati sav sjaj srpske države.

Foto: sputnikportal.rs/Lola Đorđević

Zahvaljujući jasnim instrukcijama crtež u stripovima je urađen detaljno i tačno. Autora teksta "Sputnjik" je pitao kako se došlo do konačne verzije priče, šta je izabrano i da li, pored Jelene Anžujske ima još ljubavnih priča, poput one o Milutinu i Simonidi.

- Tekstovi za svih 15 stripova su gotovi i već su autorizovani. A priča o Milutinu je jedinstvena, toliko da smo za nju odvojili tri stripa. Milutin je bio jedan od naših najvećih vladara, pet puta se ženio, a Simonida je ta poslednja peta princeza koja je došla iz Vizantije u Srbiju. I tu ima svega, budući da je Milutin bio i okrutan vladar i veliki čovek i veliki zadužbinar: za 49 godina vladavine podigao je 49 zadužbina - podsjeća Tomović i dodaje da se ova jedinstvena strip priča koja počinje sa Stefanom Nemanjom završava tako što Uroš Nejaki ispraća Mrnjavčeviće put Maričke bitke.

Foto: sputnikportal.rs/Lola Đorđević

- Uroš posle toga umire i tu je negde kraj same dinastije Nemanjića. Ali mi ćemo nastaviti celu priču tako što ćemo osim Maričke bitke, uraditi i priču o junacima između te bitke i Kosovskog boja – između ostalog o dvojici velikih vitezova tog perioda - Marku Mrnjavčeviću (Kraljeviću) i Nikoli Altomanoviću. Ono što je važno jeste da tu priču nećemo dati onako kako kažu legende i predanja, govorićemo o vitezovima koji su na Dušanovom dvoru sve naučili i tu stasavali u ono što će biti kasnije u životu. Priču o kosovskom boju obradićemo možda i pre Maričke bitke, jer je on, ipak, centralni događaj i privlači više nego sve ostalo. Videćemo kako se to kreće dalje, ali idemo do pada Smedereva, jer tu se završava srpski srednji vek. Posle toga dolaze Turci i počinje onaj crni deo koji traje sve do Prvog srpskog ustanka. Verujem da ćemo ovih 15 tomova uspeti da uradimo u narednih deset godina, ali ako bude mogućnosti posle toga bih voleo da se posvetimo prednemanjićkom periodu. To je tek zanimljiva priča.

Piše: Dejana Vuković