Уколико већ у најранијем периоду, условно речено, склопите “пакт са ђаволом” и пристанете да вас машина замијени у писању задаће код куће, онда једног дана, када не будете могли добити посао јер га обављају машине, немате право да се буните.

Рекао је то за “Глас Српске” професор на Факултету политичких наука у Бањалуци Борислав Вукојевић говорећи о предностима и манама вјештачке интелигенције (АИ) коју увелико користе не само студенти и средњошколци већ и основци покушавајући на тај начин да преваре учитеље и наставнике и зараде што бољу оцјену на писменом задатку.

Употреба вјештачке интелигенције није спорна, каже Вукојевић, уколико се користи контролисано на прави начин, да унаприједи знање, међутим, додаје он, код нас је веома мало оних који је користе на исправан начин и ту долази до проблема.

- У Недјељи медијске и информационе писмености угостили смо више од 150 ђака из основних и средњих школа, а када сам их питао да ли неко не користи вјештачку интелигенцију, нико се није јавио. Проблем коришћења без адекватне обуке доприноси томе да ђаци и студенти то виде као пречицу како могу да ураде задаће, лектире и писмене задатке, а да то заправо неко други уради за њих. Не смијем бити непоштен па рећи да тог неког сналажења није било и раније. Јесте, средњошколци и студенти су куповали семинарске и дипломске радове, међутим, обесхрабривани су тиме што тај неко ко им је то писао углавном није стручан у тој области, па су наставници врло брзо примјећивали да је то писао неко ко не разумије материју - казао је Вукојевић.

Међутим, појавом вјештачке интелигенције неко неискусан тешко може одмах да препозна да то нису писали они.

- Осим тога, могу бити сто одсто сигуран да је студент користио вјештачку интелигенцију пишући неки рад, али немам доказе за то и све што могу је да вратим рад и замолим да пише поново. Свакодневно се сусрећем с тим и оно како се борим против тога је да не задајем да се писмени задаци пишу код куће. То, наравно, не значи да ђаци и студенти не треба да користе вјештачку интелигенцију. Треба, али на исправан начин, да им помогне, попут интернета који треба да буде додатан извор знања, да оплеменимо своје задаће и лектире. Проблем код вјештачке интелигенције је тај што је веома примамљива да нам све то сама напише, али то је веома дискутабилно, посебно за основце - упозорио је Вукојевић.

Колико год звучало и чудно, наглашава Вукојевић, срећа у свему овоме је што је наш систем образовања мало застарио.

- Задржали смо усмено пропитивање па ђак може да вара током цијеле године, али ако на усменом не покаже знање, узалуд све то што је варајући постигао. Усмени одговор је на неки начин баријера за оне који желе да варају - нагласио је Вукојевић и подвукао да се вјештачка интелигенција не смије бранити ђацима и студентима, већ да им се мора показати како да је користе на исправан начин, да им помогне, а не да их замијени потпуно.

Највећа предност вјештачке интелигенције, истакао је, јесте што се може персонализовати све у односу на капацитете ученика, преференције, амбиције и ту се постиже одличан резултат са даровитим ученицима.

- Једини прави начин да се користи у образовању јесте да се користи на контролисаним базама знања, да усмјеравамо вјештачку интелигенцију на наше књиге, скрипта, презентације, да ми уносимо податке, сопствену базу знања и онда да учимо на начин како нама одговара, да ли кроз игрицу, квиз, забавни сценарио и слично. Можемо да креирамо тест за сваког ученика посебно, да се много брже дође до оцјене - објаснио је Вукојевић истичући да ће вјештачка интелигенција бити будућност нових генерација.

Да чак и основци уз помоћ вјештачке интелигенције покушавају да преваре учитеље и наставнике, потврђује и директорица ОШ “Свети Сава” у Фочи Јелена Чанчар.

- Добијам информације од колега да су и основци почели да користе то, с тим што је израженије на нивоу старијих разреда. Углавном се користи за састављање писмених састава - рекла је Чанчарева.

Додала је да на нивоу школе предузимају превентивне кораке да наставници у оквиру часова медијске писмености или васпитног рада у одјељењској заједници разговарају с дјецом о употреби дигиталних уређаја и интернета у сврху учења.

- Ту мислимо на учење у смислу проналажења нових информација и надоградњу знања, а не у сврху само забаве или злоупотребе - истакла је она.

Директорица Центра средњих школа у Требињу Недељка Илић истиче за “Глас” да ученици у средњу школу долазе са веома лошим навикама.

- Поразно је што немају критичког мишљења - упозорила је Илићева.

Професорица српског језика у тој требињској школи Снежана Грбић каже да се још није сусретала са употребом вјештачке интелигенције на часовима.

- Нико од њих не зна тему док не дође на час, а онда им одузимам телефоне. Дешава се да неко два понесе, па их откријем и одузмем. У основној школи обично дјеци дају три теме и кажу да ће једна од њих бити на писменом па је ту много лакше да се ученици код куће припреме да уз помоћ вјештачке интелигенције напишу састав - рекла је Грбићева додавши да се поставља питање какво је то образовање ако се дјеца преварама сналазе да добију високе оцјене.

НАСТАВНИЦИ

Борислав Вукојевић истиче да је наставни кадар у Српској веома слабо едукован да користи вјештачку интелигенцију у раду на исправан начин.

- Има примјера наставника из основних и средњих школа који се самоиницијативно распитују за материјале и обуке, али то је све спорадично и зависи од ентузијазма сваког наставника. Недостаје нам системски приступ институција ка томе - рекао је Вукојевић.

Аутор: Милијана Латиновић Радошевић