На суђењу Рамизу Дураковићу за злочине почињене над српским цивилним становништвом у Чајничу, свједоци Тужилаштва БиХ су говорили о пуцњави 14. фебруара 1993. године, када су запаљене куће и неки цивили убијени, а други рањени.

Неђо Машић је испричао да је почетком рата живио у породичној кући у Трпињу и да је био војно ангажован, те објаснио како је Трпињска коса била на узвисини у односу на Шапиће, који се налазе у долини, као и да их дијели поток.

Машић је посвједочио да је ујутро 14. фебруара 1993. године пио кафу када је чуо жестоку пуцњаву из рејона Писанице, преноси Бирн.

- Када сам изашао на Трпињску косу, видио сам да у Шапићима горе куће Рајка и Милоша Пјевића. Брат је отишао. Када сам се кући вратио, затекао сам жену и дијете рањене. Једини сам имао ауто у селу и одвезао сам их у болницу у Чајниче - рекао је свједок.

Машић је испричао да је по повратку кући из болнице затекао родитеље како плачу, јер се његов брат Његош није вратио.

Он је навео да је још једно дијете било рањено у кући, те га је одвезао у болницу.

Свједок је испричао да је сазнао да су у Шапићима убијене Даринка и Дарка Пјевић.

На питање Дениса Ајкића, браниоца Рамиза Дураковића, да ли је током рата превозио муницију за Војску Републике Српске, свједок је то негирао, те одговорио да је превозио рањенике.

Сретко Машић је испричао да је живио у Трпињу, а на питање тужиоца Џевада Муратбеговића, навео је да у Шапићима није било војних обвезника ни јединица.

Свједок је рекао да су 14. фебруара били на Трпињској коси, наоружани.

Он је навео да је, када су почеле борбе, видио да горе куће у Шапићима и додао да је видио када су три војника запалила кућу Рајка Пјевића.

Овај свједок је рекао да су рањене возили у болницу, те да су тада заробљени Чедо Поповић и Његош Машић, као и да су тог дана страдале Даринка и Дарка Пјевић.

Дураковић је оптужен, у својству команданта 43. бригаде такозване Армије БиХ, да није предузео мјере да казни починиоце након што су припадници бригаде 14. фебруара 1993. напали положаје Воске Републике Српске на локалитету Писаница и село Шапићи, у којем није било војних циљева.

Према наводима оптужнице, у Шапићима је убијен један и рањена два цивила српске националности те запаљене двије куће.

Свједок Сенаид Плех је испричао да је био ангажован у 43. дринској бригади такозване Армије БиХ у центру везе.

Он је рекао да је Рамиз Дураковић био командант и да су била три батаљона.

Плех је објаснио да је зона одговорности 43. дринске бригаде била десна страна обале Дрине.

Присјетио се акције изведене 14. фебруара 1993. године, наводећи како је извршена у садејству више бригада.

Он је рекао да је задатак био да се заузме Чајниче и да изађу на границу.

Плех је рекао да је водич био Мустафа Стовраг, а да је Рамиз Дураковић командовао акцијом.

- Идите, борите се - навео је свједок шта је казао Дураковић када су дошли на локацију која му није била позната.

Стоврагу се у одвојеном предмету суди за злочине у Горажду.

Плех је испричао да је почела пуцњава, те да су врло брзо доносили рањене, након чега су рекли да је “акција ‘проваљена’ и да су дочекани ватром".

Он је навео да је "из чаршијских прича чуо да су заробљени жена и дијете".

Тужилаштво БиХ је затражило да мјере притвора за оптуженог Дураковића остану на снази, јер се према њима једино на тај начин може осигурати несметано вођење поступка.

Одбрана је затражила изрицање мјере забране напуштања мјеста боравка и обавезног свакодневног јављања у полицијску станицу.

Суђење се наставља 23. јануара.