Суша у јуну у Републици Српској резултирала је и да хидроелектране Бочац и на Требишњици имају производњу заједно око 60 одсто од планиране, а за вријеме испада једне ТЕ електричну енергију смо увозили због властите потрошње.

Потрошња електричне енергије у шестом мјесецу је нешто већа него у истом периоду лане. ЕРС је тада била приморана да увезе 10.744 мегават часова електричне енергије за потребе домаћег потрошача. Истовремено су продали 60.582 мегавата електричне енергије.

У “Електропривреди РС” за Српскаинфо кажу да су у току протеклог мјесеца смањени дотоци на сливу Требишњице и Врбаса.

– ХЕ Бочац и ХЕ на Требишњици имају производње значајно мање од планиране, тако да су хидроелектране у збиру оствариле нешто више од 60 одсто од плана – објашњавају.

Истовремено, дотоци на Дрини, на којој се налази трећа ХЕ, у складу су са планираним, чак нешто и већи од очекиваних, тако да је Хидроелектрана у Вишеграду у јуну имала за 15 одсто већу производњу од планиране.

– Термоелектрана Гацко је у току јуна по плану изводила ремонт. Остали произвођачи су задовољавали потребе потрошње у РС, осим у вријеме краткотрајног испада ТЕ Угљевик са мреже, када се енергија морала набављати. Термоелектрана Гацко се вратила на мрежу седам дана раније, тако да смо периоду од 24. јуна до краја мјесеца имали и више електричне енергије од потреба потрошача у РС – напомињу у ЕРС.

Додају да су у првој половини години продали 36,4 одсто више електричне енергије у односу на план. Међутим, нису нам одговорили колика је остварена вриједност за продат вишак електричне енергије.

Док се Хидроелектрана на Врбасу суочава с мањком прозводње електричне енергије због лоше хидрологије, у Требињу имају проблем с агрегатом које се налази у ХЕ у Дубровнику. Илија Таминџија, извршни директор за производњу и технчке послове у ХЕТ, за Српскаинфо каже да је квар настао у априлу.

– Имали смо недавно састанак с руководством ХЕ Дубровник, које нас је информисало да би радови требало да се окончају по плану, 15. септембра. Тад би агрегат био спреман за погон. ХЕТ нема никакав утицај када су у питању тамошње активности – истиче Таминџија.

Наводи да ће се овај квар одразити на укупан пословни резултат ХЕТ, али да је, срећом, у првом тромесечју била добра хидрологија. 

– Надамо се да ће ХЕТ и за шест мјесеци имати позитиван извјештај. С обзиром да имамо споразум са Чапљином, одакле ћемо да надокнадимо дио производње у августу, мишљења смо да ће, ако све буде по плану, ХЕТ 2021. остварити план производње – истиче Таминџија.

Када је у питању водоснабдијевање потрошача у највећем граду Српске, Бањалуци, у овом сушном периоду проблеме имају рурална подручја, односно више зоне. Али, слабији притисак могу да осјете сви у Бањалуци у периоду између 19 и 23 сата, када сви истовремено троше веће количине воде, прије свега на заливање баште и цвећа.

Зоран Поповић, директор “Водовода” Бањалука, каже да је стање стабилно што се тиче водоснабдијевања града.

– Једино су даље ту они хронични проблеми који су евидентни на оним подручјима гдје су започети пројекти 1, 2 и 3. То ће тако бити док се не заврше пројекти у мјестима Доња Кола, Буквалек, Горња Пискавица, Бронзани Мајдан, те дијеловима Поткозарја – додаје Поповић.

Истиче да недостатак кише не утиче на градски Водовод.

– Узимамо сирову воду из Врбаса, а воде има довољно. Само је сада питање у дистрибуцији воде када је енормна потрошња. Мислимо да је то прошло, напуњени су базени, већ су направљене залихе, па у наредном периоду не очекујемо веће проблеме. Наравно, не треба да се нерационално понашамо – савјетује Поповић.

Лука Петровић, директор ЕРС, оћењује да је циљ позитивно пословање ове јавне компаније, односно уплата дивиденде у буџет РС, коју очекује Влада.

– Прошле године смо имали око 9.900 запослених, а сада око 8.800 радника. Томе је доприњела реорганизација дистрибутивних предузећа, а сада смо у обавези да реорганизујемо прозводна предузећа, гдје свакако треба да смањимо трошкове оптмизације и трошкове – навео је Петровић.