Suša u junu u Republici Srpskoj rezultirala je i da hidroelektrane Bočac i na Trebišnjici imaju proizvodnju zajedno oko 60 odsto od planirane, a za vrijeme ispada jedne TE električnu energiju smo uvozili zbog vlastite potrošnje.

Potrošnja električne energije u šestom mjesecu je nešto veća nego u istom periodu lane. ERS je tada bila primorana da uveze 10.744 megavat časova električne energije za potrebe domaćeg potrošača. Istovremeno su prodali 60.582 megavata električne energije.

U “Elektroprivredi RS” za Srpskainfo kažu da su u toku proteklog mjeseca smanjeni dotoci na slivu Trebišnjice i Vrbasa.

– HE Bočac i HE na Trebišnjici imaju proizvodnje značajno manje od planirane, tako da su hidroelektrane u zbiru ostvarile nešto više od 60 odsto od plana – objašnjavaju.

Istovremeno, dotoci na Drini, na kojoj se nalazi treća HE, u skladu su sa planiranim, čak nešto i veći od očekivanih, tako da je Hidroelektrana u Višegradu u junu imala za 15 odsto veću proizvodnju od planirane.

– Termoelektrana Gacko je u toku juna po planu izvodila remont. Ostali proizvođači su zadovoljavali potrebe potrošnje u RS, osim u vrijeme kratkotrajnog ispada TE Ugljevik sa mreže, kada se energija morala nabavljati. Termoelektrana Gacko se vratila na mrežu sedam dana ranije, tako da smo periodu od 24. juna do kraja mjeseca imali i više električne energije od potreba potrošača u RS – napominju u ERS.

Dodaju da su u prvoj polovini godini prodali 36,4 odsto više električne energije u odnosu na plan. Međutim, nisu nam odgovorili kolika je ostvarena vrijednost za prodat višak električne energije.

Dok se Hidroelektrana na Vrbasu suočava s manjkom prozvodnje električne energije zbog loše hidrologije, u Trebinju imaju problem s agregatom koje se nalazi u HE u Dubrovniku. Ilija Tamindžija, izvršni direktor za proizvodnju i tehnčke poslove u HET, za Srpskainfo kaže da je kvar nastao u aprilu.

– Imali smo nedavno sastanak s rukovodstvom HE Dubrovnik, koje nas je informisalo da bi radovi trebalo da se okončaju po planu, 15. septembra. Tad bi agregat bio spreman za pogon. HET nema nikakav uticaj kada su u pitanju tamošnje aktivnosti – ističe Tamindžija.

Navodi da će se ovaj kvar odraziti na ukupan poslovni rezultat HET, ali da je, srećom, u prvom tromesečju bila dobra hidrologija. 

– Nadamo se da će HET i za šest mjeseci imati pozitivan izvještaj. S obzirom da imamo sporazum sa Čapljinom, odakle ćemo da nadoknadimo dio proizvodnje u avgustu, mišljenja smo da će, ako sve bude po planu, HET 2021. ostvariti plan proizvodnje – ističe Tamindžija.

Kada je u pitanju vodosnabdijevanje potrošača u najvećem gradu Srpske, Banjaluci, u ovom sušnom periodu probleme imaju ruralna područja, odnosno više zone. Ali, slabiji pritisak mogu da osjete svi u Banjaluci u periodu između 19 i 23 sata, kada svi istovremeno troše veće količine vode, prije svega na zalivanje bašte i cveća.

Zoran Popović, direktor “Vodovoda” Banjaluka, kaže da je stanje stabilno što se tiče vodosnabdijevanja grada.

– Jedino su dalje tu oni hronični problemi koji su evidentni na onim područjima gdje su započeti projekti 1, 2 i 3. To će tako biti dok se ne završe projekti u mjestima Donja Kola, Bukvalek, Gornja Piskavica, Bronzani Majdan, te dijelovima Potkozarja – dodaje Popović.

Ističe da nedostatak kiše ne utiče na gradski Vodovod.

– Uzimamo sirovu vodu iz Vrbasa, a vode ima dovoljno. Samo je sada pitanje u distribuciji vode kada je enormna potrošnja. Mislimo da je to prošlo, napunjeni su bazeni, već su napravljene zalihe, pa u narednom periodu ne očekujemo veće probleme. Naravno, ne treba da se neracionalno ponašamo – savjetuje Popović.

Luka Petrović, direktor ERS, oćenjuje da je cilj pozitivno poslovanje ove javne kompanije, odnosno uplata dividende u budžet RS, koju očekuje Vlada.

– Prošle godine smo imali oko 9.900 zaposlenih, a sada oko 8.800 radnika. Tome je doprinjela reorganizacija distributivnih preduzeća, a sada smo u obavezi da reorganizujemo prozvodna preduzeća, gdje svakako treba da smanjimo troškove optmizacije i troškove – naveo je Petrović.