Српска православна црква сутра обиљежава Воздвижење Часног и Животворног крста Господњег – Крстовдан, празник посвећен Крсту на којем је, према хришћанском предању, распет Господ Исус Христос.
Празник се везује за проналазак Часног крста у Јерусалиму, у вријеме цара Константина Великог и његове мајке, Свете царице Јелене. Након што је хришћанство добило слободу у Римском царству, Константин је започео обнову хришћанских светиња у Светој земљи, а Јелена је отишла у Јерусалим у потрази за Крстом.
Према црквеном предању, након ископавања у близини Голготе и Гроба Господњег пронађена су три крста, таблица са натписом „Исус Назарећанин, цар Јудејски“ и клинови којима је Христос био прикован.
Није се знало који је од три крста Христов. Патријарх Макарије је зато, према предању, наредио да се крстови принесу тијелу једног покојника. Када је на њега положен Часни крст, мртвац је оживио. Тако је препознат Христов Крст.
Да би га видјели сви окупљени вјерници, патријарх Макарије подигао је Крст на узвишење. Овај догађај, познат као Воздвижење – уздизање Часног крста – догодио се 326. године.
Након тога је на мјесту Христовог страдања и Васкрсења подигнут велики храм, данас познат као Храм Гроба Господњег у Јерусалиму.
Током вијекова, честице Часног крста разнесене су на различите стране свијета и данас се чувају у бројним православним храмовима и манастирима.
Крстовдан је један од великих празника посвећених Часном крсту и обиљежава се црвеним словом. На овај дан вјерници посте, моле се и подсјећају на значај Христовог страдања и Крста као симбола вјере, наде и спасења.
Празник се увијек обиљежава 14. септембра по старом, односно 27. септембра по новом календару.
