Психијатар Слободан Ного сматра да је не само потребно донијети закон који штити од сајбер напада, већ и неколико пута годишње дјеловати амандманима на закон, будући да се технологија и начин ширења говора мржње, лажних вијести и клевета стално појављују у новим облицима, те је готово немогуће проблем ријешити једном законском регулативом.
- Требало би имати на уму да ови напади могу да проузрокују и трагичан исход за жртву - упозорава Ного, који је и начелник Центра за ментално здравље у Источном Сарајеву.
Он је рекао Срни да данашње интернет културе постају јавне и доступне, те да приватност готово и не постоји.
Ного указује да многи тинејџери дословно сваки тренутак користе за снимање и постављање снимака на интернет.
- Неозбиљан однос према личним подацима и лаковјерност чине младе кориснике брзим метама онлајн хулигана. Интернет простор, у којем тинејџери проводе ништа мање времена него у школи и на улици, несигуран је и то доводи родитеље у заблуду да су им дјеца безбједна и да су у кући - истиче Ного.
Он наводи да поступци насилника на мрежи не наносе ништа мање штете по самопоштовање дјетета него малтретирање преступника у стварном животу, а на исти начин могу довести до неурозе, депресије, па чак и покушаја самоубиства.
- Неваспитани корисници, далеко од концепата мрежног бонтона, у спору и само због самопотврђивања умјесто аргумената користе исмијавање, увреде, па чак и пријетње. Понекад појединачни случајеви агресије на интернету прерасту у циљани прогон - указао је Ного.
Ного је рекао да у Центру за ментално здравље савјетују младе кориснике да објаве што је могуће мање личних података, односно да адреса становања, број телефона, радна мјеста родитеља и други важни подаци не би требало да доспију у јавност.
Социолог Биљана Милошевић Шошо рекла је да свакодневно кориштење друштвених мрежа представља потенцијалну опасност да се постане жртва сајбер насиља. Она је истакла да резултати истраживања указују на то да је ријеч о све масовнијој злоупотреби виртуелног или сајбер простора и да то постаје нова сфера криминогеног дјеловања.
- Јасно је да је ријеч о новој форми насиља које се дешава у виртуелном или сајбер простору који по својим перформансама није могуће испратити детаљно. Можемо рећи да у складу са темпом развоја дјеловања законски оквир стагнира у смислу прописивања санкција у том домену - рекла је Срни Шошо, која је професор на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву.
Она напомиње да би, и поред предвиђених санкција за оваке активности, требало превентивно дјеловати, посебно код млађег узраста.
- Постоје још велике могућности различитих облика дјеловања у виртуелном простору, осим осталих латентних социопатских одредница живота у дигиталној ери - рекла је Шошо.
