Обиљежавање Свјетског дана дијабетеса (WDD) највећа је свјетска кампања подизања свијести о дијабетесу. Покренута је 1991. године од стране Међународне дијабетичке федерације (IDF) и Свјетске здравствене организације (WHO) и обиљежава се 14. новембра сваке године.

Дијабетес, поред кардиоваскуларних и малигних болести, представља један од водећих узрока оболијевања и смртности како код нас, тако и у свијету. Дијабетес се назива глобалном епидемијом јер број обољелих драматично расте из године у годину.

Diabetes mellitus или шећерна болест је стање повишене количине глукозе (шећера) у крви. Наступа када тијело не производи довољно хормона инзулина или тај инзулин више није дјелотворан. Инзулин је „кључ“ који омогућава шећеру да уђе у ћелију.

Без инзулина, ћелије тијела не добивају из хране довољно глукозе која им је потребна за свакодневни живот. Тај шећер се задржава у крви, па настаје хипергликемија.

Симптоми шећерне болести су претјерана жеђ и знојење, учестало мокрење, замор и дрхтавица, замагљеност пред очима, вртоглавица и збуњеност, посјекотине или ранице које веома споро зарастају.

Уколико имате дијабетес треба да избјегавате пржену и масну храну, те слаткише, једете више свјежег воћа, вјежбате или шетајте 30 минута сваки дан, одржавате тјелесну тежину у границама нормале, јавите се сваке године очном љекару ради контроле, сваки дан пратите и прегледајте стопала ради евентуалних промјена и никад не ходати боси, те не конзумирајте духан и алкохол.

Важни фактори ризика за настанак шећерне болести су старија животна доб - преко 60 година, мушки пол, претходна појава хипергликемије у току трудноће, насљедни фактор (мајка, отац, брат или сестра који болују од шећерне болести), висок крви притисак, недостатак физичке активности, прекомјерна тјелесна тежина.

Превенција шећерне болести подразумијева регулисање тјелесне тежине и њено свођење на оптималне вриједности што има значајан утицај на смањење ризика оболијевања од дијабетеса и правовремено упућује на потенцијално повећање ризика.

Важне чињенице о дијабетесу

– Најчешће компликације дијабетеса – сљепило, срчани удар, бубрежна слабост, ампутације.

– Једна од двије особе са дијабетесом не знају да га имају – да ли си и ти у опасности?

– Здравим стиловима живота може се спријечити до 70 посто случајева дијабетеса типа 2.

– Здрава и уравнотежена исхрана увелико смањује ризик за оболијевање.

Здравствене установе у Републици Српској су током прошле године регистровали 460 нових случајева обољелих од дијабетеса, од чега је 36 новоотркивених случајева дијабетес Тип 1 (7,8 одсто), а 424 Тип 2 (91,2 одсто).

Од укупног броја новообољелих, 249 су мушкарци, а 211 су особе женског пола, подаци су које је саопштио Институт за јавно здравство Републике Српске.

Како кажу, на основу достављених пријава здравствених установа, укупан број пријављених од шећерне болести, закључно са 31. децембром прошле године, је 71.429, а највећи број пријављених је у регији Добој, затим слиједе Бањалука, Зворник, Источно Сарајево, Требиње, и Фоча, преноси „Српскаинфо“

Анализом података о типу дијабетеса, од укупног броја пријављених, 16.993 (24 %) је Тип 1, а 54.436 (76 %) је Тип 2.

Према полној структури, од укупног броја пријављених, 39.132 (55 %) су особе женског пола, а 32.297 (45 %) су особе мушког пола.

Према узрасним групама, највећи број обољелих је регистрован у седмој деценији живота.