Склоност и љубав према природним наукама од самог почетка школовања навела су Тамару Антонић из Пала да крене путем изучавања природних наука, у овом случају биохемије, те након завршене гимназије уписује Фармацеутски факултет у Београду, смјер медицинска биохемија.

Одлуку да студира на Фармацеутском факултету у Београду доноси у четвртом разреду гимназије, гдје се у оквиру хемије изучавају основни принципи биохемије, што је код ње привукло посебно интересовање да се тој области у наредном периоду знатно више посвети.

- Тада сам сазнала да на Фармацеутском факултету у Београду постоји смјер медицинска биохемија, која ми се учинила као одлична спона између биохемије и медицине, а смјер је замишљен тако да знања из хемије, биохемије и малим дијелом молекуларне биологије примјените на испитивање људског здравља – каже Антонићева.

Тамара, која је сада магистар фармације – медицински биохемичар, каже да особа која стекне ово звање треба да уз помоћ својих сазнања и различитих аналитичких метода, те савремених технологија, допринесе у превенцији и откривању болести и утврђивању узрока обољења, као и праћењу ефеката примјењене терапије, као и прогнози и исходу болести.

Одлуку да студира у Београду, каже да је донијела логичним избором с обзиром на све могућности које Универзитет у Београду нуди студентима из Републике Српске.

- Студенти који долазе из Републике Српске имају иста права као студенти из Србије, а која се тичу пријема и уписа на факултете Универзитета у Београду, цијелог процеса студирања, односно финансирања, као и могућности смјештаја у студентским домовима као и грађани Србије. Поред тога, Универзитет у Београду заузима и истакнуте позиције на неколико ранг листи које рангирају факултете широм свијета, што свакако говори о квалитету овог Универзитета – каже Антонићева.

Она каже да је смјер медицинска биохемија замишљен тако да се теоријска и практична знања стечена током студија примјењују у биохемијским, токсилошким и санитарним лабораторијама.

- Поред биохемијских лабораторија, гдје учествују у превенцији, дијагнози и прогнози болести, те праћењу терапије, магистри фармације – медицинске биохемије, могу да контролишу квалитет и безбједност хране, ваздуха и животне средине, учествују у превенцији  и дијагностификовању тровања – додаје Антонићева.

Тамара каже да на почетку студија није било лако, те да јој је било потребно много труда и времена како би спремила испите, али и уклопила се у нови систем учења и нову животну средину.

- Како сам много времена проводила на факултету, а велики број вјежби је морао и унапријед да спреми, кључ свега је била добра организација. Фармацеутски факултет се налази на периферији Београда и на неки начин смо издвојени од града, тако да сам највећи дио пауза и слободног времена проводила са колегама са факултета – каже Антонићева.

Награда за одличне резултате на факултету током интегрисаних петогодишњих студија, Тамари је дошла у виду избора за најбољег студента у генерацији на факултету  уз просјек од 9,85.

- Када сам уписала факултет, основни циљ ми је био да редовно завршим студије и да стекнем знање које ће ми бити основа за даљи рад, а нисам ни размишљала да ћу дипломирати као најбољи студент у генерацији. Прва оцјена и уједно прва десетка су ми биле доказ да није битно одакле долазите, већ да се вреднују труд и знање, али и додатни мотив да се још више трудим и радим – истиче Антонићева.

Тамара је након завршених студија добила признање „Професор Иван Беркеш“ за врхунски допринос у областима фармације и медицинске биохемије, те Повељу за изузетан успјех током студирања.

- Ове награде су потврда онога што сам радила претходних пет година и заиста велика је част. Поред тога, титула најбољег студента у генерацији ми намеће обавезу да у будућности оправдам исту – каже Антонићева.

Мјесец дана по завршетку основних студија на Фармацеутском факултету у Београду, Тамара уписује докторске студије на модулу медицинске биохемије.

- Много значајнији дио овог вида студија је истраживачки рад, који нуди шансу да се наука спозна на један други начин. Управо кроз докторске студије сам стекла прилику да учим и радим са савременим технологијама и методама, које се на основним студијама обрађују само теоријски – истиче Антонићева.

Она додаје да, с обзиром да се бави експерименталним радом, сматра да су управо ти сати које проводи у лабораторији, аналитички проблеми које рјешава у комуникацији са колегама или ишчитавајући литературу, највриједније искуство.

Каже да је тешко дати одговор када ће њен докторски и истраживачки рад доћи до краја, јер експерименталне науке попут ове којом се она бави изискују и веће финансијске ресурсе.

- Мој рад је највећим дијелом везан за лабораторију, па непланиране ситуације попут ове са пандемијом корона вируса одлажу и крај докторских студија. Ја сам тренутно негдје на половини експерименталног рада. Један дио је одрађен, али и даље остаје много сати рада до финалног резултата – каже Антонићева и додаје да је њена докторска дисертација везана за изучавање метаболичких промјена са акцентом на промјене у метаболизму липида код жена са високоризичном трудноћом.

Осим докторских студија, Тамара је студент и специјалистичких студија, те је ангажована на факултету као асистент на шест предмета на два студијска програма, као и на настави која се одвија на енглеском језику.

- Бити запослен и истовремено похађати докторске и специјалистичке студије није лако. Сваки од ових сегмената изискују много времена и континуираног учења и рада на себи. Олакшавајућа околност је то што су сва три сегмента везана за исту институцију – Фармацеутски факултет у Београду, као и чињеница да сам положила испите на докторским студијима – каже Антонићева.

Специјалистичке академске студије модул – биохемијска дијагностика Тамара је уписала у текућој 2019/20. школској години, а биохемијска дијагностика представља оно чиме се један магистар фармације – медицински биохемичар бави уколико ради у биохемијској лабораторији.

Као асистент у настави на Фармацеутском факултету, Тамара каже да се труди да мотивише студенте и да их заинтересује за материју коју им предаје. Њен утисак је, како каже, да је много паметних, младих људи и нада се да ће они своја знања и вјештине успјети да искористе на најбољи могући начин.

Тамарини даљи планови након докторских и специјалистичких студија остаће везани за Београд, а има жељу да се настави бавити научно-истраживачким радом.

- У науци постоји потреба за сталним усавршавањима, па бих вољела да бар у краћим периодима боравим у иностранству, гдје бих имала прилику да се бавим усавршавањем онога што тренутно радим, али и да учим о новим методологијама – истиче Антонићева.

Биографија:

Тамара Антонић је рођена 1993. године у Палама. Основну школу и Гимназију је завршила одличним успјехом у Палама, након чега је уписала интегрисане студије на Фармацеутском факултету Универзитета у Београду. Тамарин рођени брат Лука је такође одлучио да живот посвети научној каријери, о чему смо већ писали на линку ОВДЈЕ 

Новинар: Миљан Рашевић