Да мобилни уређаји застаријевају брзином свјетлости и да стално излазе они који су технолошки напреднији, а грађани БиХ будно прате нове трендове, свједочи и податак према којем је прошле године увезена та роба вриједна више од 132,5 милиона марака.
Према подацима управе за индиректно опорезивање (УИО), БиХ је током прошле године увезла телефонских апарата, телефона за мобилне радиотелефонске мреже или друге бежичне мреже, те осталих апарата за слање или примање гласа, слика или других података у тежини од 244.786 килограма. На домаће тржиште највише је стигло телефона из Кине и то у вриједности већој од 75,7 милиона марака, тешких 185.981 килограм.
Подаци УИО показују да је годину раније на тржиште БиХ увезено 206.991 килограм телефонских апарата у вриједности већој од 130,9 милиона марака. Осим Кине, БиХ је увозила телефоне још из Тајвана, Тајланда, Литваније, Јапана, Вијетнама, Индије, Њемачке и Кореје.
Економиста Зоран Павловић рекао је за “Глас Српске” да није изненађујуће што се на тржишту БиХ може пронаћи највише телефона из Кине, јер су они како истиче, управо и највећи произвођач на свијету.
- Телефоне готово више нико не производи. Шведска је некада производила “Ериксон”, а Финска “Нокију”, затим Америка је имала неку своју производњу, али генерално та производња је пресељена у Кину и готово да не постоји фирма која може да се појави као конкурентна са цијенама и квалитетом произвођачима из Кине - рекао је Павловић.
Употреба мобилног телефона, како истиче, постала је много више од самог разговора, јер су то сада уређаји који имају могућност плаћања, слања слика те разних апликација које пружају бесплатне разговоре.
- Сами утицаји су постали мултифункционални, а карактеристично је да се из године у годину ти апарати унапређују, а онда је неминовно да им се повећава и цијена те да више коштају - рекао је Павловић.
Када би се погледала детаљна анализа увоза, како каже, по броју комада били би на истом нивоу као и сваке године, а разлика је само што су ти нови модели скупљи па се уочава да није дошло до апсолутног повећања корисника.
- Данас готово да нема човјека који нема мобилни телефон, а са друге стране у највећој мјери ријеч је о јефтинијим апаратима, а знатно мање је веома скупих. Једноставно и ти јефтинији обављају посао, али истина не можда у истом квалитету - рекао је Павловић.
Извршна директорка Удружења за заштиту потрошача “Дон” из Приједора, Муриса Марић каже да се многи потрошачи жале на квалитет мобилних телефона.
- Када узмемо све жалбе током године на бијелу технику, након телевизора и веш-машина, ту су телефони и сва рачунарска опрема која заузима високо мјесто у жалбама наших потрошача - рекла је Марићева.
Куповина на рате
Муриса Марић каже да се све више људи одлучује на куповину телефона на рате, те да није чудно што се увоз мјери у оволиким цифрама.
- Телефони се често мијењају јер је то потрошна роба, па како напредује техника и код људи се буди свијест да желе имати најновији мобилни телефон. Отплате и рате, без обзира на платежну моћ, јесу један од најчешћих разлога зашто се одлучују да мијењају телефоне и купују нове - рекла је Марићева.
