Искусни плејмејкер Милош Теодосић завршио је каријеру!

Јавност је са поменутом одлуком упознао путем саопштења, које је доставио медијима.

Преносимо га у цјелости:

- Драги пријатељи, поштовани љубитељи и познаваоци кошарке, Пре свега хвала вам на 30 година заједничке борбе, уживања, радости и туге. Дошао је тренутак да се опростим од једне фазе своје љубави према магичној игри под обручима. 

Иза мене, иза нас, је много жеље, борбе, одрицања. Освојених трофеја, али и изгубљених финала. Све је то кошарка и све је то живот. И ја не бих ништа од тога мењао, баш све бих - опет исто!

Хвала мојим Ваљевцима, мојој Србији. И свим тренерима уз које сам имао прилике да учим кошарку. 

Нисам је (још) научио до краја. Размењиваћемо знање и искуство још дуго она и ја. До краја живота. 
Не бих посебно истицао појединце, одлучујуће минуте, најважније утакмице... Јер, сваки од тих „детаља” (тренери, саиграчи) били су важни за моју каријеру. 

Највећа захвалност иде мојој породици. И највећи понос је код њих. У последње време, схватио сам да је највеће богатство моје играчке каријере – имаћу шта да показујем деци! Само да још мало порасту... Пред њима ћу бити и јесам – најиспуњенији. 

Не бих да правим личну грешку на крају, па иде једна групна порука: „Неизмерно ХВАЛА сваком, али дословце, сваком саиграчу. Сви сте ви од мене правили бољег кошаркаша. Памтим то”. 

Сви ми играмо за навијаче и због њих. Зато, хвала и њима, искрено и од срца. Пријали су аплаузи и подршка. Критике мотивисале, звиждуци јачали. Без обзира на клупску припадност, навијач увек захтева поштовање нас због којих су дошли у дворану. Током каријере нисам много читао коментаре нити обраћао пажњу на друштвене мреже, али сам јако добро осећао сваки уздах у хали.

И сваки мук. Одатле долази инспирација, због тога тераш себе да будеш бољи. И сад, да не одступим много од себе, а познато је да емоције нисам много отварао за јавност, ову ипак желим и морам да поделим: жеља ми је да се зна како сам каријеру завршио у клубу који у мом срцу има – доминантно место. 

О љубави према Србији, игрању за њен грб и под вољеном тробојком, рекао сам све на паркету. Речима је немогуће описати тај јединствени, дивни осећај који још тиња у мени. Моја отаџбина ће за мене заувек остати најважнија и највољенија. 

Још једном хвала кошарко, видимо се и надаље, само без патика, дреса и шортса - стоји у саопштењу Милоша Теодосића.